ЧЕСТИТКА "НОВЕ ЗАГОНЕТКЕ"

 

ЧЕСТИТКА ЉУБИСАВА ДРАКУЛИЋА

 

"У ГОДИНИ КОЈА ДОЛАЗИ - ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА НАШЕГ НАЈДУГОВЕЧНИЈЕГ ЕНИГМАТСКОГ ЧАСОПИСА "ЕНИГМЕ" (САДА "НОВОСТИ ЕНИГМЕ") И У МОЈОЈ 90-ОЈ ГОДИНИ ЖИВОТА ЖЕЛИМ СВИМ ЕНИГМАТИМА СРЕЋНУ НОВУ 2021. ГОДИНУ И СРЕЋНЕ БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ!"

ВАШ ЉУБИСЛАВ ДРАКУЛИЋ - ЉУ БАН

 

ПРОБЛЕМИ С РЕЧИМА: АРАЛ И АНАЛ

У броју 63. Весника, а поводом написа Душка Лазића "Енигматика и српски језик" редакција позива на расправу на ову тему. У ситуацији сам да већ дуже време примам радове сарадника за "Енигму" и ту често наилазим на проблеме са речима, тј. са њиховом исправношћу. О томе би могло доста да се напише.

Увек истичем да је први критеријум за квалитет укрштенице исправност и лепота речи које су у њу стављене. Ниједан други критеријум не може бити изнад тога. Има разлога што то кажем. Један сарадник је као први критеријум поставио белину 7 х 7, иначе добар и цењен енигмата што ја не поричем, али сам анализом његових радова утврдио да у већини је ПДР мањи од 4,5! Значи - није за објављивање.

И Мома Пауновић ми је написао: "стави негде да речи АНАЛ и АРАЛ не постоје". Очигледно му стижу радови са тим речима, а стижу и мени. Ево прилога дискусији, премда је ствар одавно позната, али неки и даље греше. Шта сам ја нашао:

1.    АРАЛ као језеро у Русији (оно иначе уопште није у данашњој Русији). У књигама које ја имам такав топоним не постоји, постоји само Аралско језеро. Има АРАЛ у Жугићевом четворословном речнику с позивом на Просветин атлас. На Гуглу, када сам уписао реч АРАЛ, добио сам сајтове на српском језику, али са промењеним насловом у АРАЛСКО ЈЕЗЕРО. Значи само АРАЛ није прихваћено. Имало је на латиничним сајтовима ARAL SEA али то је енглеска верзија топонима Аралско језеро. Не знам зашто је у Просветином атласу АРАЛ, немам тај атлас. Вероватно је у питању неко скраћивање, што се данас масовно ради, и тако измишљају нове неоправдане речи.

2.    АНАЛ као летопис. Из латинског језика је преузето од annales, значи као појам у множини. Не знам с којом логиком смо ми направили једнину АНАЛ? То је у директној супротности са смислом и значењем те речи. Реч АНАЛ као летопис постоји на сајту Šta znači (http://staznaci.com/), али стално упозоравам да је то крејње лош и непоуздан извор, а претендује на то да прави речник српског језика! Пун је грешака и бесмислица, а посебан је проблем што се не зна ко га одржава нити се где наводи извор за речи. Нажалост, сарадници га доста користе.

Да додам и реч ИЈАТАР као лекар на грчком, која се често појављује у радовима. Та реч има смисла само као суфикс код појединих докторских специјалности (педијатрија, психијатрија...), у српском језику и говору - не постоји. Јесте ли чули да неко каже "сутра идем код ијатра"? На сајту Šta znači, наравно има и то, као лекар, али ту нема шта нема.

Сличних неисправности има много. У "информационој мећави" која нас је снашла (Интернет, мобилни телефони, ТВ, таблоиди), са великим продором страних речи, са мноштвом свакаквих скраћеница, није лако сачувати чистоћу и лепоту сопственог језика и говора. Кроз енигматику дужни смо да том чувању допринесемо.

Драган ЛОЈАНИЦА

 

ПИСМО САРАДНИЦИМА ЕНИГМЕ

Цењене колеге енигмати:

Ево неких напомена и упутстава за даљи рад на укрштеницама, што сматрам да је неопходно написати, а вероватно је требало учинити и раније. Ради се о речима и појмовима који се стављају у радове, а што је пресудно за квалитет. Детаљно упутство, укључујући и друге врсте загонетки, налази се на порталу Новости Енигме. Оно није ажурно у неким тачкама и у току је његово освежавање.

Повод за ово писмо је учестало коришћење речи и појмова са Интернета. У питању је безброј података и информација на том медију али сигурно да много шта није за нашу примену. Логично је, а у свим ранијим упутствима за састављаче је увек навођено, да се за мало познате речи мора навести веродостојан извор. Неки то напишу, али већина не. Док није било Интернета извор су били разни штампани речници, лексикони, стандарди итд, чије је наслове и ауторе ваљало навести. Кад је у питању Интернет, а појам је мало познат, аналогно претходном требало би се држати следећег:

• Навести адресу сајта или блога одакле је реч узета 
• Текст са сајта или блога мора бити на српском језику или евентуално на неким од језика са бившег с/х говорног подручја. Никако не долази у обзир текст који је на неком другом језику.    

Овом приликом и да се подсетимо на нека неопходна ограничења у избору речи и појмова, што је иначе наведено у горе поменутом упутству. 

• Шта не долази у обзир: 

1. скраћенице од три слова из енглеског језика 
2. трословни иницијали 
3. телеграфске ознаке места 
4. скраћенице веће од три слова (овде може бити изузетак нека општепозната скраћеница као што је рецимо УНЕСКО или ФИФА, јер су те скраћенице постале именице које се мењају по падежима као и све именице, а тога је иначе мало)

Ово је углавном из Енигме "протерано", али још увек се пошаље понека укрштеница са наведеним појмовима.

Иначе извори које највише ценим и користим су:

Велики речник страних речи и израза Клајн – Шипка, Прометеј, Нови Сад

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад

(На српској Википедији има доста грешака, а на самом Интернету већ постоји мноштво речника које праве појединци, за које се често и не зна који су, нити се наводе извори, као што је рецимо речник на сајту "Шта значи", и све је то углавном непоуздано и непроверљиво).

Да се напомене и ово: У појединим радовима има невероватно много речи у множини, чиме рад губи на квалитету. При томе треба имати у виду да нема свака именица множину. У стандардним Енигминим укрштеницама не би требало да их буде више од 2-3.

Д. Лојаница, децембар 2020

 

(Ово је писмо које је преко мејлинг листе послато активним сарадницима Новости Енигме 27.11.2020)

ЈЕДАНАЕСТА КЊИГА МИРОСЛАВА ЛАЗАРЕВИЋА

 

 

У издању Енигматског клуба Нова загонетка и београдске АЛМЕ, као 12. свеска Мале енигматске библиотеке коју је установио поменути клуб, средином новембра 2020. године изашла је из штампе 11. енигматска књига Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА. Књига носи наслов ЕНИГМАТСКИ ДВАНАЕСТЕРАЦ, ПРВИ ДЕО и као и књиге СЛОВНА РЕБУСИЈАДА (2013.) и МАГИЧНА ЕНИГМАТИКА (2015.) и она је аутобиографског карактера. Садржи избор ауторових радова, са одређеним коментарима, а из области ангажоване енигматике, скандинавки и класичних укрштеница. Књига јe на А5 формату са 430 страница.

Рецензенти овог издања су познати енигматски ствараоци Јован ВУКОВИЋ, Мирослав ЖИВКОВИЋ и Владимир ШАРИЋ. Уредник је Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ, који је извршио и унос материјала, прелом страница и техничку припрему издања, корице је креирала Дејана ЈОВАНОВИЋ, док је припрему за штампу обавио Драган ЛОЈАНИЦА. Штампар је била ЈЕФТИНА ШТАМПА из Земуна.

Остали облици загонетања аутора ове књиге (индиректи, испуњаљке, анаграми, пирамиде и клинови и стиховане загонетка), као и остали видови његових енигматских активности (уређивање, друштвено ангажовање, текстови и енигматско издаваштво), биће дати у другој књизи под истим називом.

У предговору књиге аутор каже да циљ овог дела његове енигматске трилогије није жеља да се увелича значај његовог стваралаштва, већ да се кроз загонетачку активност, као што је то био случај и са књигама СЛОВНА РЕБУСИЈАДА и МАГИЧНА ЕНИГМАТИКА, покаже вредност енигматског стваралаштва, његов друштвени значај, али и сва озбиљност и тежина са којима су суочени енигматски ствараоци.

У прологу се, поред осталог, каже да је ова књига део ауторове енигматске историје, али и део историје српске енигматике, којој је он тако несебично припадао. С обзиром на изванредан енигматски потенцијал у Србији, сличну или још бољу књигу могли би да напишу и други искусни енигматски ствараоци и то би не само обогатило енигматско издаваштво у Србији, већ и приказало његове домете и стварало изазове за нова достигнућа, а то би допринело бољем сагледавању српског загонеташтва и његовом даљем развоју.