Док се посао одвијао само на штампаним медијима провере су биле једноставне, али са појавом компјутера, интернета и Гугла све је постало сложеније. На интернету може да се нађе буквално све што састављачу треба, нема више ограничења на само сопствени језик и државу, цео свет је на неки начин "на тањиру". Посебан проблем су електронски речници на разним сајтовима којих је све више. Ако су само копије постојећих штампаних то је друга прича, али их је доста које на своју руку праве анонимни појединци или групе без критеријума или стручности. У већини њих се не наводи никакав извор, што је недопустивo.
Израда речника било које врсте је иначе тежак, обиман и дуготрајан посао, па је у најмању руку нескромно појавити се олако на мрежи са таквим делом.
Један од таквих речника, које овде наводим јер сам приметио да га сарадници доста користе је онај на сајту Шта значи (https://staznaci.com). Представља се као речник српског језика, али је уствари мешавина од домаћих и страних речи, личности, географских појмова, стручних термина, значи нема шта нема, права папазјанија свега и свачега. Треба имати у виду да:
• Не може да се нађе ко и с којим квалификацијама стоји иза њега
• Не наводе се нигде извори за речи које се дефинишу
Прави парадокс: поклањамо поверење неком ко је анониман, а друго, не зна се извор из ког је узет опис.
Ево шта сам нашао успут на том сајту:
• Неисправне речи: ХАРИКИРИ, ДРАКСТОР, СТРАМПУТИЦА, МАЈОРДАМ, АЛЕОПАТИЈА, ИТИНЕРАР
• Чудно састављене стране речи које не могу да се нађу у веродостојним речницима: АКАРАКТЕР, AМОРТИЗАТОР
• Нетачне дефиниције, за ТАРАНТЕЛА пише да је паук, иако је то ТАРАНТУЛА
• Кад су у питању личности, постоје само презимена. Рецимо за ДЕКАРТ добиће се опис али без навођења имена. Ако ставите РЕНЕ ДЕКАРТ, одговор је да такав податак немају у бази
У једном одељку имају следећу примедбу: "Наш сајт није одговоран за било какву евентуалну штету коју су проузроковали наши податци" ?!
(Иначе, пре извесног времена док сам се налазио ради неке провере на том сајту, одједном ми је на екрану искочила реклама за лек против увећане простате ! Неозбиљно, нема шта!).
Постоји и сајт, тј речник ВУКАЈЛИЈА, наговештен као речник жаргона, Међутим овде је комика у питању, они просто речено праве хумор са речима и изразима, и то често буде доста духовито. Невероватно је да су неки сарадници и одатле узимали дефиниције!
Онај ко жели да се озбиљније бави енигматиком, требао би да има бар следећи сет речника иза којих стоје меродавне и угледне организације и стручњаци.
• Велики речник страних речи и израза, аутори Иван Клајн и Милан Шипка
• Речник српскога језика, Матица српска
• Речник српскохрватског књижевног језика I - VI, Матица српска
• Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија
• Мала енциклопедија Просвете, ИРО Просвета
• Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ
• Велики атлас света – Просвета, Младинска књига
Постоји свакако још корисних речника али нико не може имати све, а горе наведени су, како што сам написао, основни. Додуше, њихов недостатак је што освежавање новим речима иде са закашњењем или се уопште не ради, али су они ипак својеврстан репер за све остало.
Речнике са западног подручја бивше државе сарадници који их имају доста користе, али ту треба бити опрезан због етимолошког писања имена личности и топонима. Има случајева да се преузме реч у изворном облику не поштујући фонетска правила.
Енигматски речници које су правили појединци су корисни, али то је већ "друга лига", имају грешака и неприхватљивих појмова па често треба проверавати оно што се из њих узима.
Драган Лојаница
Нема коментара:
Постави коментар
Коментарисање је у начелу слободно. Увредљиви, спам/бот, малициозни, коментари који износе очигледне неистине и/или клевете, неће бити објављени.