НЕДОСТАЦИ УКРШТЕНИЦА

Ово је текст који сам написао док сам још био у уредничком тиму, У општој гужви изгубио сам га из вида, али није сувишан ни сада.

После отприлике 4,5 године рада уредничког тријумвирата  Лојаница, Милуновић, Пауновић, у „Енигми“ (јануар 2018 – мај 2022), остао је само један момак да буде уредник али и слагач листа.  Невероватно брз проток времена, период пун непријатних догађања,  можда је зато све „пролетело“. Лист је, што је најважније наставио редовно да излази иако су два  неочекивана догађаја отежала рад: појава пандемије Ковида 19 и промена статуса  Компаније Новости. Нека издања ове Компаније су укинута, али је Енигма упркос свему, успела да се  одржи.

За све наведено време  сам био у прилици да примим и прегледам велики број сарадничких радова, и то су углавном биле стандардне Енигмине мреже, скандинавке 12 x 18 и класичне укрштенице 18 x 14.које узимам као репер.  Имало је одличних радова, највише просечних, а слабих и одбачених нешто више него што је прихватљиво.  Ако се узме у обзир да је критеријум за квалитет био углавном благ, нема места за неко велико задовољство. Ниво би свакако морао да буде у складу са „Енигмином“ дугогодишњом традицијом којом  се иначе оправдано  поносимо.

Важно је овде подсетити се да је Енигма лист комерцијално-забавног садржаја, сада практично у приватном власништву, да припада једној новинско-издавачкој Компанији а не нама енигматама,  да је нормалан циљ власника  да оствари на њему  и неку зараду. То на свој начин мора да утиче и на профил и садржај листа.

Има више особина које  треба да испуни укрштеница да би била високог квалитета, и о томе би могло и требало доста да се напише. Нешто од тога сам ставио у моју књигу "Сто година укрштених речи". која је штампана 2013 године Покушаћу да напишем колико ми време буде дозволило нешто опширније о томе.  Иначе обичну једноставну, незанимљиву укрштеницу са доста црних поља и без маште, са баналним речима, може да направи и неки основац из виших разреда.

Суштина целе ствари је да решавач буде задовољан и да кроз решавање, у  својеврсном  дуелу са састављачем, решењем укрштенице он  „победи“.

У наредном тексту се наводе  недостаци  у радовима које сам примао и прегледао, а односи се пре свега на употребљене речи у укрштеницама, што је пресудно за квалитет. Тај списак додуше би могао да буде и већи али за сада нек буде истакнуто следеће:

 

1.       Превелики је број скраћеница, у неким радовима буде и по 10 што је недопустиво. У наведеним стандардним ликовима не би требало да их буде више од 2-3. Некипут буду у описима једна до друге по више њих, што оставља јако лош утисак. Сем тога, скраћенице су појмови који нису речи које треба погодити, већ нешто што решавач само упише у кућице. Помажу у решавању, то је тачно,  али кад их је много, срозавају квалитет!

2.       Често се ставља велики број речи у множини. То се без мере користи.  Имао сам радове где је скоро свака друга именица  била у множини. Множина не значи решавачу ништа, нама састављачима олакшава посао, али кад се претера са тиме, укрштеница је опет лоша. И овде би могла да се постави граница да тога не буде више од 1-2 по раду.

3.       Стављају се речи у множини и за случајеве када множина и не постоји или је сасвим нелогична.  Тако сам имао ОЦАТИ, па затим НАЧИТАНОСТИ, ТАРАНЕ,  СИНЕМАСКОПИ. МЕСЕЧИНЕ,  ТЕНИСИ итд.  Не треба бити стручњак за језик па видети колико  то нема смисла!

4.       Неке речи се упорно понављају у многим радовима, годинама и годинама, да кажем и деценијама, па су "досадиле и богу и народу". Углавном су стране и  неприкладне. Направио сам списак тих речи и оне су из мојих укрштеница трајно протеране, а било би сасвим добро да их сви избацимо, а ако не можемо сасвим, да их не буде више од једне у раду. Ево  једног мало на брзину састављеног списка али не треба сматрати да је завршен. Дакле,   АЈАН(И), ИНАТ(И), АЛИР(И), ИНАРИ, ИНАРЕ,  ЕНАК,  ИТА РИНА, АРАР, АРАРА, АРАРИНА, АСАС(И), АНАТ(И), АЛАМАН(И), АТАМАН(И), ТАТАРАН, АНАС(И), АНАНА, АМАНЕТ, АНАТЕМА, АВАТАРА, АТЕЛАН, АТЕЛАНА, ЕТАТ, ИЈАТАР, ИТИКАВА, ИЦАТИ (СЕ), ТИТАНАТ, ТИТАНИТ, ЕЛАТИВ, ИЛАТИВ, ОКАРИНА, НАНАР(А), ИМАЛИН,  АЈИН(И), … Неки сарадници не могу да сачине рад а да у њему не буде АНАТ и ИНАТ, па се још стави у множини ! Питам се да ли ће ИТА РИНА икада нестати из укрштених речи ?

5.       Превише је географских појмова,  често потпуно безначајна места из удаљених крајева земљине кугле. За решавача непремостива препрека, Најчешће их нема  у домаћим атласима, напабирчени су  са Интернета.

6.       Има превише надимака "одмила", нарочито од имена Иван, Илија, Аћим (ИЋА, ИЋАН, ИЦАН, ИЛЕ, ИЦКО, ИЋКО, затим АЋА, АЦКАН…) И то су лоше речи, углавном их у речницима нема.

7.       Као што је познато синтагме (појмови од више речи) су дозвољени у доста слуачајева, али би морали бити забележени у неком речнику. Није дозвољено слободно формирати обичне реченице које су често само именица с неким  придевом. Значи не може: ОСЕТИТИ ЈАК БОЛ или ДРВЕНА СТОЛИЦА, . СТАРИ КАМИОН. ЛЕЖАЊЕ НА ТРАВИ, НОВА ШКОЛА. Не правимо укрштене реченице него укрштене речи.  То је кратко напоменуо Перо Галогажа као услов за један сараднички конкурс, и то сам забележио па цитирам:

Чувајте се интернета и незабиљежених синтагми!" (("Феникс: Меморијал ,Павић – Кракер"))

8        Лице које је тема рада мора да буде са пуним  именом  и презименом, не може само презиме. Такође се у истом раду не може да појави и нека друга личност која нема нилкаве везе са темом.  Имао сам радова где је та друга, да кажемо "споредна личност" била значајниија од оне којој је аутор посветио укрштеницу, па се онда уствари и  не зна коме је рад посвећен.

9        Узимање речи из страних речника – било је више примера да су као извор наведене речи директно из страних речника, конкретно руских и немачких. Ово је недопустиво, извор мора да буде на српском језику или евентуално на неком од језика са бившег српскохрватског језичког подручја.

10.      Узимање непроверљивих речи са Интернета. Наиме све што ти зафали Гугл ће наћи, а шта је то тачно, често је тешко проверити. Тако је један момак ставио у рад неко "место у Турској", па је тек после упорног тражење утврђено да тај појам постоји само као назив неког хотела ! Потпуно је неприхватљиво узимање речи и појмова који су са искључиво страних сајтова, обично енглеских. Већина решавача „Енигме“ су особе у поодмаклим годинама, које се често и  не  служе компјутером; оне немају никакве шансе да нађу решење.

Као што сам напред напоменуо, постоји још недостатака у радовима. Многи ће да нађу разлоге оправдања у недостатку стимулације за квалитет. Ипак, ако смо се прихватили посла, треба га одрадити што боље.

 

                                                                                    Д. ЛОЈАНИЦА