ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ

       

 

     Свим својим члановима и свим пријатељима и љубитељима енигматике, Дан енигмата Србије 21. фебруар, честита Председништво Е.К. "Нова загонетка".

    У прилогу је дат историјат утврђивања овог датума:

 

      Енигматски савез Србије је дуго трагао за једним датумом који би најбоље могао да представља стваралачке почетке српске енигматике. Тражио се најстарији датум, који би могао да се прогласи даном српских енигмата, али га је, због тога, што у даљој прошлости није били писаних извора, било тешко утврдити.

      На предлог Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА, тадашњег председника Енигматског савеза Србије, требало је спојити време стварања наше народне загонетке, која има дубоке историјске корене, али без писаних трагова, тј. објединити средњовековно колективно српско народно загонеташтво са појавом првих српских ауторских класичних загонетака и ту тражити поменути датум.

      Предлог је био везан за народни црквени календар, односно за Загонетну суботу. Као што је познато, највећи хришћански празник Васкрс је покретан празник и пада у размаку од 35 дана (од 4. априла до 8. маја по Новом Грегоријанском календару), а велики ускршњи пост траје 7 недеља. Два дана пре његовог почетка имамо Загонетну суботу, која је припадала Загонетној недељи. Познато је да је наше народно усмено стваралаштво, као колективна творевина, било непресушно. Због тога је у нашем народу једна седмица дана била одређена за смишљање и постављање загонетки и смицалица, као и за бистроумно решавање истих, за оштрење народног духа и развијања стваралачке маште. Постојало је веровање у нашем народу да се у току године никакав ваљан посао неће моћи обавити, уколико се у токе ове седмице не би смислила и поставила нека загонетка. Пошто је везана за Васкршње празнике и Загонетна субота се помера па ове године пада 25 фебруара.

     Истраживања српских енигматских историчара показала су да прве српске класичне ауторске загонетке налазимо 1820. године. Тада је наш просветитељ, новинар, публициста и дипломата Димитрије ДАВИДОВИЋ, у првом српском алманаху «Забавник», који је штампао у Бечу, у издању за 1820. годину, публиковао прве српске шараде и логогрифе непознатог аутора (укупно 22 загонетке).

      Како се не зна тачан датум појављивања овог алманаха, да би се на неки начин спојило народно и ауторско загонеташтво, тражено је када је те 1820. године падала Загонетна субота. Уз помоћ Богословског факултета у Београду установљено је да је те године Васкрс био 10. априла по Новом календару (односно 28. марта по Старом). Тако се за Загонетну суботу добија 8. фебруар по Старом, односно 21. фебруар по Новом календару.

      На Деветим сусретима енигмата Србије у Вршцу 2009. године једногласно је прихваћен предлог да се 21. фебруар прогласи за Дан енигмата Србије. Пошто 21. фебруар пада у различите дане у недељи, такође је одлучено да се Дан енигмата Србије свечано обележава скуповима и такмичењима на дан када те године пада Загонетна субота.