Јуче ми је стигла имејл порука са адресе Радојице Јовичића , а од његовог сина: „Поштовани, са великом тугом обавештавам Вас да је мој отац Радојица Јовичић преминуо у недељу 19. марта. Био бих Вам захвалан да обавестите колеге енигмате“.
Био сам сам у соби, прекинуо рад и у миру одржао свој лични минут ћутања за популарним Радојицом.
Били смо, што се енигматике тиче на сличним позицијама, посебно о речима и језику, што је било у складу и са називом удружења које је основао. Волео је речи чисте, српске, мало чудне, ређе коришћене, и тражио на конкурсима да их стављамо у укрштенице: ЦВРКУТАЉКА, ЦРКВЕЊАК, ЖДРЕПЧАНИК, ЖБУНИШТЕ, ЖДРЕЛЊАК, ЖИЖЉИВОСТ, ЗБУЊЉИВКО, ЗБРОЈОВКА, ЗАПРЖАК, ЗВЕЗДАЧА…
Године 2001, када сам се ја учланио у УЕ „Вук Караџић“, било је на списку Удружења невероватних 136 чланова.
Посебно су биле популарне годишње скупштине Удружења у отменом амбијенту ресторана Академског Аеро клуба, редовно одржаване и у оним тешким годинма крајем 20. и почетком 21. века.
Нажалост, све има свој крај. Али траг и дело су остали.
Обимнији текст о Радојици и његовом раду може да се прочита на блогу ЕСС.
Драган Лојаница
Нема коментара:
Постави коментар
Коментарисање је у начелу слободно. Увредљиви, спам/бот, малициозни, коментари који износе очигледне неистине и/или клевете, неће бити објављени.