IN MEMORIAM
РАДОМИР
Андрије МИЋУНОВИЋ
(Лозовик, 10. август 1940. – Београд, 11.
април 2020.)
Изненада нас је напустио Радомир
Мићуновић, наш велики другар, неуморни енигматски саборац, енигматски поклоник
и заљубљеник, дугогодишњи члан Енигматског клуба "Нова загонетка".
Иако је био познатији у свету
књижевности, као песник и сатиричар, за његове енигматске другаре био је далеко
значајнији и важнији због свега оног што је оставио српском загонеташтву.
Бавио се тзв. "ситним" загонеткама
(анаграмима, словним ребусима и индиректима), загонеткама које су заузимале
мањи простор, али које су по вредности често биле изнад вредности мрежастих
загонетака. Иако се није бавио свим врстама енигматских умотворинама, био је
одличан познавалац српске енигматике и могао је да пише о свим енигматским
темама. Његова врцавост, маштовитост, инвентивност и комбинаторика са словима и
речима, као и оно што је оставио у свом енигматском опусу, дали су му епитет
једног од најбољих српских састављача у овој сфери енигматског стварања. Његов
енигматски опус најбоље се види у његовој енигматској трилогији "Кад поета
загонета", где је кроз три књиге описао своје енигматско стваралаштво.
Као личност био је омиљен у сваком друштву,
шаљивџија и на свој и на туђ рачун, са дубоким порукама које је и у обичном разговору
исказивао и са изванредним запажањима у свим сферама о којима се разговарало,
па и у енигматици.
Са великим жаљењем и тугом констатујемо
да Мићун више није са нама. Тренуци пријатних и опуштених дружења са Римодаром
(палиндром његовог имена и његов псеудоним)
остаће свима нама у доживотном сећању. Нека му је вечна слава.
Председништво
ЕК "Нова загонетка"
