ЕНИГМАТА БЕЗ ПРЕМЦА

 

 

 

 

Средином 2020. године, у издању Енигматског клуба «Нова загонетка» и београдске издавачке куће «Алма», из београдске штампарије «Јефтина штампа», изашла је друга књига ЧУДЕСНОГ ЕНИГМАТСКОГ СВЕТА БОШКА ПЕТРОВИЋА, од аутора Јована Вуковића и покојног Владете Тривунца. Рецензент и уредник издања је Мирослав Лазаревић, коректуру и лектуру је обавила Јозефина Беке Тривунац, корице је креирала Дејана Јовановић, а припрему за штампу је извршио Драган Лојаница.

Ова друга књига о Бокију третира период његовог енигматског стварања од 1983. године, па до почетка 21. века, када је, на жалост, одлучио да се више не бави енигматиком. Овим је заокружен енигматски опус овог изузетног енигматског посленика, из кога се види његов неизмеран допринос за развој српске енигматике и њен бољи третман у друштву. Наравно, о Бокију је могло још пуно тога да се напише и каже, али су аутори желели да на једном релативно малом поростору, покажу сву величину овог енигматског заљубљеника и борца, који је сигурно заузео значајно место у историји српске енигматике.

У предговору Мирослава Лазаревића, за Бошка Петровића, као енигмату без премца, поред осталог стоји: «Непредвидив и оригиналан, избегавајући шаблоне и калупе, увек се трудио да да нешто ново, како у сфери постојећих оквира, тако и у храбром, али успелом улажењу у нове домете загонетања». Даље се каже: «Увек је био на позицијама да је загонетање, тј. енигматско стваралаштво, у високим вредносним сферама људског стварања, наравно, када се ради о врхунским дометима, као што је то, уосталом, случај и у другим далеко признатијим областима стваралачке умешности».

За лошији статус енигматике, као значајне сфере људских преокупација и стварања вредних умотворина, Боки је највише кривио саме састављаче заго-нетака, који су често прихватали сарадњу за мале или никакве хонораре, чиме се енигматика претварала искључиво у средство за јефтину разоноду.

У поговору за овог енигматског вештака, Јован Вуковић наводи и следеће: «Бошко реализује први у енигматском свету идеју о енигматским монографијама», залажући се за ангажовану енигматику, која ће у пуној мери показати информативну и едукативну вредност умотворина у овој сфери стварања. Затим, за овог енигматског мага, констатује: «Вредан пажње је и његов друштвени и организаторски допринос у афирмацији и популаризацији енигматике», јер је био организатор отворених првенстава Београда у решавању загонетака, један од оснивача и председник београдског Енигматског друштва «Загонетка», као и један од оснивача Енигматског савеза Србије, непрекидно се борећи за квалитетну, неспутану и ауторску енигматику, лишену понижавајуће сарадње, која ће обезбедити бољи третман енигматских посленика.

У књизи налазимо детаљан приказ енигматских монографија чији је идејни творац био Бошко Петровић, као што се алманаси «Студеница», «Два века Вука» «Пробој Солунског фронта» и «Косовски бој». Затим, ту је хронологија догађаја и активности везаних за Енигматско друштво «Загонетка», чији су чланови били тада најбољи српски енигматски ствараоци.

Ту су и прикази сарадње Бошка Петровића у ОРБИСУ, ЗЕНУ, ХУПЕРУ, ОСЛОБОЂЕЊУ МОЗАИК, БЕОКВИЗУ и ШАРАДИ. Налазимо и детаљан приказ алманаха ЗАГОНЕТКА, који је по идеји Бошка Петровића и уз његову уређивачку палицу, третирао све јануарске датуме везане за значајније догађаје и личности из српске и светске културе и историје.

Представљени су и сусрети енигмата Југославије у Винковцима, Ваљеву, Сарајеву и Аранђеловцу, на којима је Боки био присутан, активно учествујући у реализацији ових енигматских скупова.

Посебна поглавља су посвећена и књигама: ЕНИГМАТСКИ МАГИЧНИ КВАДРАТИ Мирослава Лазаревића, где је Бошко Петровић написао предговор, затим књигама МАГИЧНИ ЛИКОВИ 7х11 БОШКА ПЕТРОВИЋА и МАГИЧНИ КВАДРАТ 7х7 Владете Тривунца, па књизи ЕНИГМА 1 – 200 Јована Вуковића и Владете Тривунца.

Наравно, посвећена је и одговарајућа пажња наградама и признањима које је Боки добио, статистичком приказу његових објављених радова, Бокијевим рецензијама и сећањима из његовог богатог енигматског живота.

Ова изузетна књига, коју наравно морамо посматрати заједно са првом књигом објављеном 2019. године, представља не само приказ Бокијевог енигматског живота, већ и осликава један период српског, па и југословенског енигматског стваралаштва, чији је значајан печат дао Бошко Петровић и она представља важан сегмент у историји енигматике ових наших простора.

Мислимо да би ову књигу у својој енигматској библиотеци требало да имају и старији и млађи енигматски поклоници. Старији да се подсете Бокијевих мајсторстава и времена када су и они били део те енигматике, а млађи да виде да у енигматском хобију и ангажовању не треба тражити само финансијски ефекат. Треба да се негују лепота комбиновања и играње са речима, који представљају духовно задовољство, па уз талентовност резултати неће изостати. Никада не потцењујући свој рад и умеће, не дозвољавајући да то неко злоупотреби, од енигмата који долазе српска енигматика много очекује.