ПРЕМИНУО РАДОЈИЦА ЈОВИЧИЋ

 

    Јуче ми је стигла имејл порука са адресе Радојице Јовичића , а од његовог сина: „Поштовани, са великом тугом обавештавам Вас да је мој отац Радојица Јовичић преминуо у недељу 19. марта. Био бих Вам захвалан да обавестите колеге енигмате“.

    Био сам сам у соби, прекинуо рад и у миру одржао свој лични минут ћутања за популарним Радојицом.

    Били смо, што се енигматике тиче на сличним позицијама, посебно о речима и језику, што је било у складу и са називом удружења које је основао. Волео је речи чисте, српске, мало чудне, ређе коришћене, и тражио на конкурсима да их стављамо у укрштенице: ЦВРКУТАЉКА, ЦРКВЕЊАК, ЖДРЕПЧАНИК, ЖБУНИШТЕ, ЖДРЕЛЊАК, ЖИЖЉИВОСТ, ЗБУЊЉИВКО, ЗБРОЈОВКА, ЗАПРЖАК, ЗВЕЗДАЧА…

    Године 2001, када сам се ја учланио у УЕ „Вук Караџић“, било је на списку Удружења невероватних 136 чланова.

    Посебно су биле популарне годишње скупштине Удружења у отменом амбијенту ресторана Академског Аеро клуба, редовно одржаване и у оним тешким годинма крајем 20. и почетком 21. века.

    Нажалост, све има свој крај. Али траг и дело су остали.

    Обимнији текст о Радојици и његовом раду може да се прочита на блогу ЕСС.

                                                                                                    Драган Лојаница

НОВА КЊИГА СРПСКЕ ЕНИГМАТИКЕ

 

 

 

      

    Средином марта месеца 2023. године изашла је из штампе нова енигматска књига под називом ИСПУЊАЉКЕ, као 18. књига МАЛЕ ЕНИГМАТСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Енигматског клуба НОВА ЗАГОНЕТКА. Аутори књиге су: Владета Тривунац (23. енигматска књига) и Мирослав Лазаревић (15. енигматска књига). Издавачи су из Београда: Енигматаки клуб НОВА ЗАГОНЕТКА и АЛМА. Рецензију је написао Владимир Шарић, предговор Мирослав Лазаревић, а поговор Мирослав Живковић и Јозефина Беке – Тривунац. Белешку о аутору дао је Јован Вуковић, уредник издања је Мирослав Лазаревић, а припрему за штампу је извршио Драган Лојаница. Корице је креирао, илустровао књигу и направио њен прелом Мирослав Лазаревић. Књига је на А5 формату, ћирилично издање, са 411 страница, од којих су четири у боји са приказом корица досадашње двадесет и две енигматске књиге Владете Тривунца.

    Финансирање штампања књиге обезбедила је Јозефина Беке - Тривунац, супруга покојног Владете Тривунца, а књига је припремљена и штампана у знак сећања на овог великог српског енигмату, историчара, теоретичара и писца.

    Ово је прва књига о испуњаљкама у српској енигматској литератури. Третира 83 различите врсте ове загонетке, са великим бројем њених варијација, углавном са примерима. Пошто су код ове енигматске дисциплине могућности за стварање нових врста и варијација веома велике, а пошто су у књизи обухваћене све врсте и варијације ове загонетке које су биле доступне ауторима, а то је добар део из енигматског опуса испуњаљки, књига може бити подстицај за стварање новитета и остваривање нових домета у овој умној дисциплини.

    У књизи налазимо и објављене текстове о испуњаљкама, поглавље о непознатим варијететима ове загонетке, као и део који третира њене нове развојне путеве.

    Посебна поглавља су посвећена радовима наших најпознатијих, најквалитетнијих и најпродуктивнијих састављача ове загонетке, као што су Бранко Миловановић из Љубљане, Мирослав Живковић из Јагодине и Гордана Јовановић Шарић из Шимановаца, али се читалац може уверити да се велики број истакнутих српских енигмата опробао и у овој енигматској дисциплини и да се понеки њихов рад налази на страницама ове књиге. Да ли су то најбољи примери који представљају ову загонетку или стваралаштво аутора у овој дисциплини, то је субјективна ствар, али је сигурно преко њих показана сва шароликост и умешност наших енигмата у стварању ове загонетке.

    Можда је недостатак књиге што не даје приказ историјског развоја ове загонетке, чији корени датирају још из шездесетих година 19. века. Аутори књиге су се определили за период од Другог светског рата па до данас, када је ова загонетка диживела пун замах у развоју, изнедривши веома успела остварења и завидне домете.

    Један од циљева аутора ове књиге био је да за ову загонетку, која је врло занимљива, али недовољно присутна у енигматским издањима, заинтересују већи број састављача, јер се и кроз њу може показати сва лепота енигматског комбиновања, сва идејност и маштовитост у стварању загонетке, писменост и образованост, али и скренути пажња да је за квалитетне радове потребно уложити пуно знања и труда.

    Књига се топло препоручује свим енигматским посленицима, јер заокружује један стваралачки енигматски сегмент, показујући све лепоте «играрије духа» и «гимнастике ума».

Мирослав Лазаревић

НЕСТАНДАРДНЕ УКРШТЕНИЦЕ У "ЕНИГМИ" (2)

    

       У посту од 8. фебруара о.г. описане су две нестандардне укрштенице изашле у фебруарском броју „Енигме“ од којих се једна, „тајмсовка“ већ раније „уселила“ у лист, а друга, „француска укрштеница“ се успешно бори за своје место. Ево да наставимо са мартовским бројем:

• На страни 16 је једна оригинална загонетка под насловом „Укрштеница са бродовима“ „присутна“ од почетка године. Аутор Зоран Радисављевић. Подсећа мало на познату друштвену игру „Потапање бродова“. Из приложеног примера решења може лако да се схвати начин решавања.

• Домино магични ликови, страна 33, домино укрштеница проширена са једном додатном оригиналном идејом. Аутор З.Милуновић

• Двосмерна укрштеница – специјалитет покојног Тошића, његовим одласком нестала је из „Енигме“, али је у овом броју Драган Матовић успешно саставио. Знам да није лака за израду. Не зна се да ли ће и даље да се појављује. Страна 37.

• Тандем мозаик – две истоветне укрштенице, мозаичке, са измешаним описима. Ребес, страна 34

• Магични квадрати 7 х 7 измешаних описа – није новост, али су сада уз њих илустрације. Ребес, страна 44.

      Поред тога ту су и хаос укрштеница, илустрована, стандардна домино укрштеница, сканди саће, шаховска скандинавка, беле укрштенице измешаних описа, криптограмка, двобрзинка, укрштеница за стрпљиве, иницијалка, итд.

      Иначе, да наведемо и следеће:

• Магични квадрат 10 х 10 Јадрана Голоигре, страна 49

• Убачено је доста илустрација, има их рецимо код скоро сваког анаграма, то чини лист атрактивнијим.

• Значајно је смањен број текстуалних прилога који нису везани за енигматику. Нема их више од 2-3. странице, не рачунајући корице и решења. Значи више посла за енигмате.У старим бројевима Енигме од пре 20 година и више, које сам ових дана листао, скоро четвртина страница су били разни текстуални прилози.

• Неки важни детаљи у графици су сада много бољи: масно су истакнути бројеви загонетака, бројеви у описима класичних укрштеница, бројеви у решењима на задњим странама. Пензионере ће то да обрадује. То је уведено доста раније али је остало незапажено.

                                                                                                Д. Лојаница

ВЕСНИК бр. 75. НА БЛОГУ

    Стављен је на блог Весник Енигматског клуба "Нова загонетка" број 75, са датумом фебруар 2023.

    У овом броју ВЕСНИКА налазе се: енигматске вести, византијске загонетке, из италијанске енигматике, енигматске књиге, историја, занимљивости, теоријске расправе, ин мемориам поводом смрти већег броја енигмата крајем прошле и почетком ове године...

    Додатак овом броју су  "Сремуш", билтен ЕК "Срем" број 15, и "ГЕН", гласило енигмата Нишких, број 32.

 ➡ Весник ЕК НЗ можете пронаћи у истоименој секцији с десне стране блога, одмах испод "истакнутог поста".

ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ

       

 

     Свим својим члановима и свим пријатељима и љубитељима енигматике, Дан енигмата Србије 21. фебруар, честита Председништво Е.К. "Нова загонетка".

    У прилогу је дат историјат утврђивања овог датума:

 

      Енигматски савез Србије је дуго трагао за једним датумом који би најбоље могао да представља стваралачке почетке српске енигматике. Тражио се најстарији датум, који би могао да се прогласи даном српских енигмата, али га је, због тога, што у даљој прошлости није били писаних извора, било тешко утврдити.

      На предлог Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА, тадашњег председника Енигматског савеза Србије, требало је спојити време стварања наше народне загонетке, која има дубоке историјске корене, али без писаних трагова, тј. објединити средњовековно колективно српско народно загонеташтво са појавом првих српских ауторских класичних загонетака и ту тражити поменути датум.

      Предлог је био везан за народни црквени календар, односно за Загонетну суботу. Као што је познато, највећи хришћански празник Васкрс је покретан празник и пада у размаку од 35 дана (од 4. априла до 8. маја по Новом Грегоријанском календару), а велики ускршњи пост траје 7 недеља. Два дана пре његовог почетка имамо Загонетну суботу, која је припадала Загонетној недељи. Познато је да је наше народно усмено стваралаштво, као колективна творевина, било непресушно. Због тога је у нашем народу једна седмица дана била одређена за смишљање и постављање загонетки и смицалица, као и за бистроумно решавање истих, за оштрење народног духа и развијања стваралачке маште. Постојало је веровање у нашем народу да се у току године никакав ваљан посао неће моћи обавити, уколико се у токе ове седмице не би смислила и поставила нека загонетка. Пошто је везана за Васкршње празнике и Загонетна субота се помера па ове године пада 25 фебруара.

     Истраживања српских енигматских историчара показала су да прве српске класичне ауторске загонетке налазимо 1820. године. Тада је наш просветитељ, новинар, публициста и дипломата Димитрије ДАВИДОВИЋ, у првом српском алманаху «Забавник», који је штампао у Бечу, у издању за 1820. годину, публиковао прве српске шараде и логогрифе непознатог аутора (укупно 22 загонетке).

      Како се не зна тачан датум појављивања овог алманаха, да би се на неки начин спојило народно и ауторско загонеташтво, тражено је када је те 1820. године падала Загонетна субота. Уз помоћ Богословског факултета у Београду установљено је да је те године Васкрс био 10. априла по Новом календару (односно 28. марта по Старом). Тако се за Загонетну суботу добија 8. фебруар по Старом, односно 21. фебруар по Новом календару.

      На Деветим сусретима енигмата Србије у Вршцу 2009. године једногласно је прихваћен предлог да се 21. фебруар прогласи за Дан енигмата Србије. Пошто 21. фебруар пада у различите дане у недељи, такође је одлучено да се Дан енигмата Србије свечано обележава скуповима и такмичењима на дан када те године пада Загонетна субота.

НЕСТАНДАРДНЕ УКРШТЕНИЦЕ У "ЕНИГМИ"

 

Ово је један мали прилог, написан између осталог да се разбије низ црних вести које доминирају у задње време.

У броју  "Енигме" од 1. фебруара објављена је једна новотарија   под именом „француска укрштеница“ (стране 6 и 7) .  Аутор, Решад Бесничанин.   Лако се уочава како се решава, значи логика није компликована, али посла за састављање и решавање има прилично. Састоји се из два дела: једне веће испуњаљке и једне укрштенице, обе везане истим бројем слова једнозначно адресираним, и са мноштвом речи везаних за француске теме и појмове. Иначе је има у загребачкој „Квискотеци“ одакле је како сам обавештен и потекла.

Страну 25 већ дуже време „држи“ тзв. Тајмсовка. То наравно није ништа ново, али је вреди држати јер по облику и распореду црних поља одудара од стандардних форми укрштеница којих се "Енигма" годинама држала. Аутор: Драган Лојаница. Решавање иде у два корака: прво се нађе кључна реч, а затим укрштањем речи и појмови везани за њу. Ово је рађено према књизи Вила Шорца коју ми је послао лично са посветом 2013 године, и у којој је 100 таквих укрштеница. Прилажем пример једне коју ценим као најзахтевнију, и како је В.Ш. написао у свом коментару : „апсолутно бриљантне конструкције“.

Има и других нестандардних загонетака, али о томе следећи пут.

Димензије лика 15 х 15

Д. Лојаница