ОБЈАВЉЕНА И ТРЕЋА
КЊИГА «ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА»
Крајем 2021. године
изашла је из штампе и трећа
књига
ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА,
Мирослава
ЛАЗАРЕВИЋА.
Она
у склопу аутобиографског приказа
енигматских активности, третира ауторске
текстове, текстове о аутору, као и
енигматске књиге аутора. Тиме су
заокружена сва енигматска ангажовања
овог енигмате, укључујући и она из
претходне две књиге, када су обрађене
области из ангажоване анигматике,
скандинавки, класичних укрштеница,
индиреката, испуњаљки, анаграма, пирамида
и клинова, стихованих загонетака,
мозгалица и друштвених активности, са
презентирањем, по мишљењу аутора, његових
најзначајнијих и најбољих остварења
из ових енигматских области. Наравно,
ради добијања комплетне слике о
енигматском ангажовању аутора, треба
поменути и две његове претходне књиге,
у којима је обрадио две његове највеће
енигматске «љубави» – словне ребусе и
магичне ликове: СЛОВНА РЕБУСИЈАДА (2013)
и МАГИЧНА ЕНИГМАТИКА (2015).

На овај начин, на
укупно 1.640 страница А5 формата, представљен
је комплетан енигматски опус овог
аутора, са његовим избором онога што је
сматрао најбитнијим и најрепрезентативнијим
својим доприносом српској, раније и
југословенској енигматици, којима је
тако здушно припадао, без икаквих
интереса и калкулација. Енигматски
изазов и тежња за новим и бољим били
су једина преокупација, као и жеља за
унапређивање српске енигматике, кроз
један овакав скроман допринос, о чему
ће наравно други судити.
Мада су ово
аутобиографске књиге, оне се дотичу
много ствари из српске енигматике,
наравно у складу са одређеним приликама
и могућностима у време реализације
појединих остварења, тако да је ово
значајно штиво и за историју српске
енигматике. То је, уосталом, случај и са
аутобиографским енигматским књигама
других аутора, јер историју енигматике
стварају њени приврженици, који својим
делима исписују њене странице. Они који
се буду бавили историјом српске
енигматике, њеним развојем и друштвеним
значајем, сигурно ће ценити и уважавати
оваква издања, која ће, вероватно, корисно
послужити у доношењу одређених закључака
и заузимању ставова.

Наравно, овакве
и сличне енигматске исповести, могао
би да напише сваки српски енигмата који
се дуже времена бавио овом «играријом
духа и гимнастиком ума» и то би био још
потпунији допринос историји српске
енигматике. Међутим, већи број истакнутих
енигматских посленика (састављача,
решавача, издавача и штампара), који би
сигурно имали шта да кажу о својој
енигматској активности, не жели да се
упусти у овакве издавачке пројекте, јер
они нису исплативи, што је сигурно велика
штета по енигматику у целини.
На овај начин
сигурно ће пуно енигматских историјских
чињеница остати незабележено и временом
заборављено, јер се ни текућа енигматска
штампа, а и друштвене компјутерске
мреже, не баве довољно овим стварима,
бацајући акценат на комерцијални ефекат,
који може донети неку финансијску
корист. Зато је релативно мало оваквих
енигматских исповести у штампаном
облику, јер њихова реализација није
исплатив пројекат, а захтева пуно
стрпљења и времена у прикупљању и
систематизовању чињеница, а затим и у
обезбеђивању свих елемената неопходних
за штампање једног оваквог издања и
коначно тражи одређена материјална
улагања, која се тешко могу вратити.
У књигама ЕНИГМАТСКОГ
ДВАНАЕСТЕРЦА, аутор је желео не само да
прикаже свој енигматски опус, већ, свуда
где је то било могуће, у складу са
концепцијом књиге, помене и друге
енигматске ауторе и њихова умећа и
достигнућа. Да би једна област људских
ангажовања и преокупација добила на
значају и била адекватно вреднована у
друштву, потребно је да се прикаже
свеукупност ангажовања и остварења
ширег круга њених приврженика.
Поред тога, у овом
енигматском представљању, дате су, можда
субјективно, и дефиниције појединих
енигматских дисциплина, а представљени
су и њихови најважнији и најзначајнији
представници.
Посебан
значај је дат друштвеним активностима,
писању о енигматици, издавању енигматских
билтене и књига, као и организовању
разних енигматских скупова и такмичења,
који омогућавају једном ширем
заинтересованом кругу да нешто више
сазнају о енигматици и да пожеле да уђу
у тај свет, при чему ће тек онда моћи да
упознају све његове дражи и лепоте.
Посебан акценат
стављен је и на стиховане загонетке,
путем којих се ова стваралачка област
приближује водама поезије, а и поезија
добија више загонетности, што је корисно
за обе стваралачке сфере.
Наравно,
основна енигматска активност је
састављање загонетака, без чега ово
стваралаштво и не би постојало, то је
опште позната чињеница, па не треба о
томе много говорити, већ се треба трудити
да оно буде што је могуће квалитетније,
ауторски оријентисано и боље вредновано.