четвртак, 30. септембар 2021.

НАШИХ 20 СУСРЕТА

Преглед до сада одржаних Сусрета енигмата Србије: 

1. СЕС – Београд – 12. децембар 1998. (Господарска механа), 84 учесника, 

 2. СЕС - Београд - 27. октобар 1999. (Ресторан „Парк“), 71 учесник, 

3. СЕС - Нови Београд – 26. октобар 2002. (Центар Месне заједнице Блока 29), 34 учесника, 

4. СЕС - Панчево – 13 – 14. новембар 2004. (Хотел „Тамиш“), 63 учесника, 

5. СЕС – Нишка Бања – 01 – 02. октобар 2005. (Хотели „Озрен“ и „Партизан“), 57 учесника, 

 6. СЕС – Бајина Башта – 15 – 17. септембар 2006. (Хотел „Дрина“), 54 учесника, 

7. СЕС – Лозница – 28 – 30. септембар 2007. (Угостиељско – туристички објекат „Дринум травел“), 66 учесника, 

8. СЕС – Сомбор – 22 – 24. август 2008. (Дом ученика), 59 учесника, 

9. СЕС – Вршац – 09 – 11. октобар 2009. (Хотел „Србија“), 60 учесника, 

10. СЕС – Крагујевац – 27 – 29. август 2010. (Студентски дом „Слобода“), 52 учесника, 

11. СЕС – Пожаревац – 23 – 25. септембар 2011. (Хотел „Србија“), 63 учесника, 

12. СЕС – Кикинда – 24 – 26. август 2012. (Дом ученика „Никола Војводић“), 157 учесника, 

13. СЕС - Врање – 30. август – 01. септембар 2013. (Дом ученика и студената), 50 учесника, 

14. СЕС – Бор – 29 – 31. август 2014. (Хотел „Језеро“ – Борско језеро), 58 учесника, 

15. СЕС – Ваљево – 02 – 04. октобар 2015. (Хотел „Нарцис“), 61 учесник, 

16. СЕС – Чачак – 19 – 21. август 2016. (Студентски дом), 55 учесника, 

17. СЕС – Суботица – 18 – 20. август 2017. (Студентски дом), 58 учесника, 

18. СЕС – Сремска Митровица – 24 – 26. август 2018. (Дом ученика средњих школа), 46 учесника, 

19. СЕС – Врњачка Бања – 13 – 15. септембар 2019. (Хотел „Даница“), 52 учесника, 

20. СЕС – Брзеће на Копаонику, 27 – 29. август 2021. (Хотел „Апарт“ Копаоник), 36 учесника. 

 

(В.Ш.)

уторак, 21. септембар 2021.

ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА ЕСС

 



Енигматски савез Србије (ЕСС) је удружење српских енигмата. Основан је 21. септембра 1985. године у Ваљеву на 17. Сусретима загонетача Југославије. Оснивачи Савеза су: Енигматски клуб „Београд“, Енигматско друштво „Загонетка“ из Београда, Ваљевски енигматски клуб „Бранковина“ ( касније Енигматски клуб "Ваљево" ), Енигматски клуб „Гњилане“, Енигматски клуб „Бор“ и Енигматска секција РКУД „Вискоза“ из Лознице.


Основни документи који су усвојени на Оснивачкој скупштини били су: Самоуправни споразум о удруживању у Енигматски савез Србије и Статут Енигматског савеза Србије. Статут је више пута касније мењан и прилагођаван
насталим ситуацијама и потребама.


Прво седиште Савеза било је у Ваљеву, да би од 20. фебруара 1988. године оно било премештено у Београд. Седиште Савеза је било и у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Сомбору а данас је у Пећинцима.

Председници су били:

Бранко ПОЛИЋ (1985 – 1991; 1995 – 2000), Јован ВУКОВИЋ (1991 – 1995), Никола ПОПОВИЋ (2000 – 2001), Миле ЈАНКОВИЋ (2001 – 2004), Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ (2004 – 2013), Милорад ЖИВАНИЋ (2013 – 2015), Александар ЈАНКОВИЋ (2015 – 2017), Жељко ДИМОВИЋ (2017 – 2021) и Владимир ШАРИЋ (2021 - ).

 

(В.Ш.)

четвртак, 16. септембар 2021.

ДРУГИ ТОМ ЕНИГМАТСКОГ ТРОКЊИЖЈА

У издању ЕК "Нова загонетка" и издавачке куће "Алма", из штампе је изашао други том најављене троделне загонетачке аутобиографије Мирослава Лазаревића "Енигматски дванаестерац".

Док је у првој књизи аутор сабрао своје стваралаштво у области класичних укрштеница и скандинавки, приказујући их по листовима у којима су објављене, у овом делу нам представља своје "ситне" загонетке, осим словних ребуса, магичних ликова и других састава, које је већ објавио у својим претходним књигама.

Мирослав Лазаревић је свестрани састављач и енигматски посвећеник, па у овој књизи збирно видимо његове индиректе, испуњаљке, анаграме, клинове, пирамиде и стиховне загонетке врхунског квалитета. Из књиге закључујемо оно што је мање познато – да је аутор врстан састављач и стиховних загонетака, са истанчаним осећајем за метрику и римовање, посебно када стиховима објашњава решења словних ребуса и индиреката.

Скоро половина текста посвећена је Лазаревићевом друштвеном ангажману у области енигматике, у коме је он, као председник ЕК "Нова загонетка" и једно време председник ЕСС, имао врло запажену улогу у иницирању и организовању разних активности (покретање и уређивање часописа "Весник", оживљавање информативног, истраживачког и теоретског рада и издавачке делатности у области енигматике, популаризација загонеташтва, енигматска дружења и такмичења и др.).

У припреми је трећи том ове занимљиве енигмо-трилогије, који ће садржавати Лазаревићеве енигматске текстове и текстове других аутора о његовом стваралаштву.


                                                  М. ПАУНОВИЋ

петак, 20. август 2021.

ВЕСНИК бр. 67. - НА БЛОГУ

 

    Стављен је на блог Весник Енигматског клуба "Нова загонетка" број 67, са датумом август 2021.

   У садржају можете пронаћи хронологију догађаја, енигматска такмичења, историјске прилоге, енигматске новитете и остале стандардне рубрике. Ту су и занимљивости под насловом "мишљења и реаговања", ин мемориам итд.

    Додатак овом броју је  "Сремуш", билтен ЕК "Срем" број 8 и "ГЕН", гласило енигмата нишких број 30.

 ➡ Весник ЕК НЗ можете пронаћи у истоименој секцији с десне стране блога, одмах испод "истакнутог поста".

уторак, 13. јул 2021.

ЧЕСТИТКА МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА

 

Драган Лојаница је послао јубиларни двоброј Енигме некадашњем сараднику, познатом књижевнику Миловану Данојлићу. Данас је од њега добио поруку захвалности, којом честита и јубилеј Енигме:



Postovani Gospodine,

Hvala na ljubaznoj posiljci.

Cestitam jubilej lista u kojem sam saradjivao pre punih sezdeset pet godina. Dobro se secam Vlaste Pavlovica kao i njegovog brata, a s velikom paznjom sam pratio rad Simona Rackovica i Stanislava Zeleznika.

Danasnja Enigma nastavlja vec potvrdjenu tradiciju.

Hvala na secanju, Vama i Vasim prijateljima svako dobro,

Milovan Danojlic

уторак, 29. јун 2021.

1. ЈУЛА - ЈУБИЛАРНА ЕНИГМА

 


 

У четвртак, 1. јула изаћи ће двоброј Новости Енигме 2466 - 2467, посвећен добрим делом јубиларној седамдесетогодишњици непрекидног излажења листа. Тачан датум јубилеја је иначе 7. јули, дан када је далеке 1951. године светлост дана угледао први број.

У Србији, па и у обе бивше Југославије, ниједан лист оваквог забавно-ревијалног карактера не траје тако дуго, што је рекорд вредан великог поштовања. Ни за време агресије на државу Србију и Црну Гору 1999. године, када су сва друга ревијална издања куће Новости, која је издавач, привремено била укинута, НЕ је наставила редовно излажење.

Јубиларни број, иначе, имаће 116 страна и све сем осам - биће у боји. Поред стандардних прилога, у листу ће бити представљени поједини уредници, као и дугогодишњи сарадници и пријатељи. На свечаности која ће се одржати 7. јула некима ће бити уручена и признања.

За протеклих седамдесет година, многе су недаће претиле да Енигму угасе, а нарочито у задње време: смрт једног броја истакнутих уредника и сарадника, промена статуса издавача, епидемија светских размера која је онемогућавала нормалан рад, недостатак подмлатка, конкуренција електронских медијума итд. Ипак верујемо у будућност. Свака част компјутерима и мобилним телефонима, али решавање загонетака је још увек најпривлачније у некој изолацији, и са папиром и оловком. Доказ за то су киосци препуни енигматске штампе.

И да поновим: четвртак, 1. јул, ујутру на најближем киоску, јубиларна Енигма.


                                    Д. Лојаница

 

понедељак, 28. јун 2021.

ЗБОГОМ ЛЕГЕНДИ, БОШКУ ПЕТРОВИЋУ

 

IN MEMORIAM


 

 

Бошко Петровић (1936 – 2021)


У Београду је у другој половини јуна ове године преминуо др Бошко Петровић, један од најбољих сроских енигмата свих времена, дугогодишњи сарадник многих српских и југословенских енигматских листова, који су увек са задовоством објављивали његова врхунска енигматска остварења. Један је од интелектуално најјачих личности у српској енигматици, ерудита и полиглота.

Рођен је 24. јула 1936. године у Београду, да би студије медицине завршио у Паризу, а докторирао у Бордоу. Специјализирао је хирургију, а касније и анестезиологију, радећи у више европских градова. Био је и шеф Универзитетске клинике Клиничког центра у Лозани. У периоду од 1960 – 1979. године када није био у Београду, није се бавио енигматиком, тако да имамо његова два стваралачка периода у енигматици, од 1947 – 1960. године и од 1979. па на даље, оба са врхунски енигматским остварењима.

Први ребус објавио је у «Пионирским новинама» 1947. године, да би са појавом београдске «Енигме» 1951. године брзо започео плодну сарадњу. Сасатављао је укрштенице са просечном дужином преко 5,00, што је у то време била права рекост, потписује рекордне аритногрифне испуњаљке, саставља квадрате 7х7 и 8х8, да би 1959. године објавио у «Енигми» први исправан квадрат 9х9 у нашој енигматици. Са Симоном Рацковићем и Властимиром Павловићем уређивао је и «Малу укрштеницу» и «Разоноду милиона». Био је члан тадашњег Београдског енигматског круга, који је трасирао развојни пут наше енигматике. Уређивао је и лист «Политика мозаик». Лансирао је 1982. године магични лик 7х11, а 1983. године објавио је и први исправан слоговни квадрат 5х5. Од 1983. године маестрално уређује четири средње странице часописа «Еурека», а са «Дечјим новинама» из Горњег Милановца реализује идеју о енигматским монографијама: «Осам векова Студенице», «Два века Вука», «Пробој Солунског фронта» и «Косовски бој», да би јануара 1995. године покренуо алманах «Загонетку», са тематском и ангажованом енигматиком, везаном за јануарске датуме. Енигматско стваралаштво заокружује у «Беоквизу», са тематским укрштеницама и еигматским репортажама.

Објавио је више хиљада врхунских загонетака. у вликом броју енигматских и неенигматских листова. Како је својим остварењима ишао испред времена у коме је стварао, веома је заслужан за развој српске енигматике. Може се слободно рећи да је утемељивач савремене српске енигматике, а по многима њен «некрунисани» краљ. Користио је и псеудоним Боки.

Представљен је у књигама: «Лексикон загонетача Југославије» (Стјепан Хорват, 1979), «Истакнути српски енигмати» (Ивица Млађеновић, 1999), «Енигматски магични квадрати» (Мирослав Лазаревић, 1999), «Комбинаторика у играма ријечи» (Алојз Буљан, 2003), «Магични ликови 7х11 Бошка Петровића» (Владета Тривунац, 2006), «Лексикон српских енигмата» (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, 2007).

Његов комплетан енигматски опус објавили су Јован Вуковић и Владета Тривунац у две књиге «Чудесан енигматски свет Бошка Петровића (2019. и 2020), дела које не само да предтатавља овог изузетног енигматског ствараоца, већ и обележава значајан период развоја српског загонеташтва.

Био је присутан и на друштвеном плану, као водећи члан одређених енигматских асоцијација. Посебно се залагао за адекватно вредновање енигматског рада, које је често било понижавајуће, а кроз борбу за бољи третман и друштвени статус српске енигматике.

Одласком Бошка Петровића српска енигматика, па и југословенска, изгубили су великог енигматског ствараоца, визионара и поборника квалитетне, неспутане, нешаблонизиране, истраживачке, рекордерске и ангажоване енигматике. Он ће у историји српске енигматике бити уписан великим словима.

Иза њега су остали супруга Јелена, син Владимир, ћерка Катарина, као и унук Андрија и унуке Вера и Зора.

Сви који су Бошком Петровићем сарађивали или се дружили са њим, доживотно ће га се сећати и бити срећни што су били део времена у коме је Боки стварао, јер су сви они прихватили нешто «бокијевског» у свом даљем раду. Зато, неизмерно хвала и вечна слава великану српске енигматике.


Мирослав Лазаревић

Енигматски клуб «Нова загонетка»