понедељак, 20. фебруар 2023.

ВЕСНИК бр. 75. НА БЛОГУ


    Стављен је на блог Весник Енигматског клуба "Нова загонетка" број 75, са датумом фебруар 2023.

    У овом броју ВЕСНИКА налазе се: енигматске вести, византијске загонетке, из италијанске енигматике, енигматске књиге, историја, занимљивости, теоријске расправе, ин мемориам поводом смрти већег броја енигмата крајем прошле и почетком ове године...

    Додатак овом броју су  "Сремуш", билтен ЕК "Срем" број 15, и "ГЕН", гласило енигмата Нишких, број 32.

 ➡ Весник ЕК НЗ можете пронаћи у истоименој секцији с десне стране блога, одмах испод "истакнутог поста".

недеља, 19. фебруар 2023.

ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ

       


 

     Свим својим члановима и свим пријатељима и љубитељима енигматике, Дан енигмата Србије 21. фебруар, честита Председништво Е.К. "Нова загонетка".

    У прилогу је дат историјат утврђивања овог датума:

 

      Енигматски савез Србије је дуго трагао за једним датумом који би најбоље могао да представља стваралачке почетке српске енигматике. Тражио се најстарији датум, који би могао да се прогласи даном српских енигмата, али га је, због тога, што у даљој прошлости није били писаних извора, било тешко утврдити.

      На предлог Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА, тадашњег председника Енигматског савеза Србије, требало је спојити време стварања наше народне загонетке, која има дубоке историјске корене, али без писаних трагова, тј. објединити средњовековно колективно српско народно загонеташтво са појавом првих српских ауторских класичних загонетака и ту тражити поменути датум.

      Предлог је био везан за народни црквени календар, односно за Загонетну суботу. Као што је познато, највећи хришћански празник Васкрс је покретан празник и пада у размаку од 35 дана (од 4. априла до 8. маја по Новом Грегоријанском календару), а велики ускршњи пост траје 7 недеља. Два дана пре његовог почетка имамо Загонетну суботу, која је припадала Загонетној недељи. Познато је да је наше народно усмено стваралаштво, као колективна творевина, било непресушно. Због тога је у нашем народу једна седмица дана била одређена за смишљање и постављање загонетки и смицалица, као и за бистроумно решавање истих, за оштрење народног духа и развијања стваралачке маште. Постојало је веровање у нашем народу да се у току године никакав ваљан посао неће моћи обавити, уколико се у токе ове седмице не би смислила и поставила нека загонетка. Пошто је везана за Васкршње празнике и Загонетна субота се помера па ове године пада 25 фебруара.

     Истраживања српских енигматских историчара показала су да прве српске класичне ауторске загонетке налазимо 1820. године. Тада је наш просветитељ, новинар, публициста и дипломата Димитрије ДАВИДОВИЋ, у првом српском алманаху «Забавник», који је штампао у Бечу, у издању за 1820. годину, публиковао прве српске шараде и логогрифе непознатог аутора (укупно 22 загонетке).

      Како се не зна тачан датум појављивања овог алманаха, да би се на неки начин спојило народно и ауторско загонеташтво, тражено је када је те 1820. године падала Загонетна субота. Уз помоћ Богословског факултета у Београду установљено је да је те године Васкрс био 10. априла по Новом календару (односно 28. марта по Старом). Тако се за Загонетну суботу добија 8. фебруар по Старом, односно 21. фебруар по Новом календару.

      На Деветим сусретима енигмата Србије у Вршцу 2009. године једногласно је прихваћен предлог да се 21. фебруар прогласи за Дан енигмата Србије. Пошто 21. фебруар пада у различите дане у недељи, такође је одлучено да се Дан енигмата Србије свечано обележава скуповима и такмичењима на дан када те године пада Загонетна субота.


среда, 8. фебруар 2023.

НЕСТАНДАРДНЕ УКРШТЕНИЦЕ У "ЕНИГМИ"


 

Ово је један мали прилог, написан између осталог да се разбије низ црних вести које доминирају у задње време.


У броју  "Енигме" од 1. фебруара објављена је једна новотарија   под именом „француска укрштеница“ (стране 6 и 7) .  Аутор, Решад Бесничанин.   Лако се уочава како се решава, значи логика није компликована, али посла за састављање и решавање има прилично. Састоји се из два дела: једне веће испуњаљке и једне укрштенице, обе везане истим бројем слова једнозначно адресираним, и са мноштвом речи везаних за француске теме и појмове. Иначе је има у загребачкој „Квискотеци“ одакле је како сам обавештен и потекла.

Страну 25 већ дуже време „држи“ тзв. Тајмсовка. То наравно није ништа ново, али је вреди држати јер по облику и распореду црних поља одудара од стандардних форми укрштеница којих се "Енигма" годинама држала. Аутор: Драган Лојаница. Решавање иде у два корака: прво се нађе кључна реч, а затим укрштањем речи и појмови везани за њу. Ово је рађено према књизи Вила Шорца коју ми је послао лично са посветом 2013 године, и у којој је 100 таквих укрштеница. Прилажем пример једне коју ценим као најзахтевнију, и како је В.Ш. написао у свом коментару : „апсолутно бриљантне конструкције“.

Има и других нестандардних загонетака, али о томе следећи пут.


Димензије лика 15 х 15

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Д. Лојаница