НОВА ЕНИГМАТСКА КЊИГА
![]() |
|
Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић ИСТОРИЈА
СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ПРВИ
ДЕО А5
формат, 306 страна, ћирилица, «Мала
енигматска библиотека»,
свеска
19, издавачи:
ЕКНЗ и АЛМА, рецензија
Мирослав Живковић, белешка
о ауторима Владимир Шарић, припрема
за штампу Драган Лојаница, штампар
«Јефтина
штампа» |
Свака
област људске делатности и стварања има своју историју. Наравно, и српска
загонетке заслужује једно овакво представљање, с обзиром да је загонетање у
српском народу, као и код осталих народа, било присутно од најстаријих времена,
без обзира да ли је оно било у усменој или писаној форми.
Аутори ове књиге су покушали да представе историју српске загонетке од
најстаријих времена до почетка 20 века. У другом делу овог наслова биће
приказани достигнућа и развој српске загонетке од почетка 20. века до данас.
Велики проблем у припремању овог текста био је релативно мали број
изворних докумената о почецима и даљем развоју српске заго-нетке, јер у даљој
прошлости мало је било писаних докумената о томе. Већи број српских енигмата,
па и писаца, бавио се истраживањем и проучавањем појединих сегмената везаних за
српско загонеташтво, па су аутори покушали, поред својих личних истраживања и
сазнања, да све то уобличе у једну логичку историјску целину.
Како је стварање загонетака и њихово решавање, нарочито у време усменог
приповедања, било везано и за околину у којој је оно настајало, било је
нормално да овај историјски приказ почне и од укупног историјског амбијента у
коме су се ове умотворине стварале. Јер као што су загонетке других околних
народа, утицале на наше на-родно стваралаштво, тако је било и обрнуто, јер је
мешање народа и њихових култура на овим просторима било стално присутно.
Књига третира у великој мери наше народно загонетање, са ка-снијим
његовим приказима, али и почетке стварања ауторских заго-нетака, страни утицај
на њих и њихов развој до краја 19. века. На-гласак је дат на почетак 19. века,
када је ауторска загонетка почела да живи и напредује, па њен развој до краја
тог века, када имамо њен значајан домет и у клвалитативном и квантитативном
смислу. Све је ово илустровано са доста слика и
великим бројем примера ове умне дисциплине из тог периода.
Књига је обрадила велики број часописа који су имали загонетачке
рубрике, представила њихове издаваче и уреднике, као и ауторе заго-нетака и
писце књига о њима, са доста илустрација и оригиналних прилога. Међу ауторима
загонетака и издавачима новина и листова са загонеткама, налази се велики број
личности тог времена, значајних за историју и културу српског народа. Књига има
и новинарску вред-ност, јер се бави и штампом тог периода.
Пошло се од тога да су далеки преци Срба
прастановници Подуна-вља, које се преко реке Дунав помиње још у библијским
списима, као значајан културни и цивилизацијски центар. Даље, на развој српске
загонетке утицала су и античке умотворине, византијске загонетке, као и културна
остварења балканских народа.
Средњи век углавном карактерише народно
загонеташтво без пи-саних трагова, јер због ропства под Турцима није било
могуће ра-звијати било који културни вид, па ни загонаташтво. Тек почетком 19.
века, са стварањем самосталне српске државе, као и у осталим култур-ним и
интелектуалним сегментима, и загонетка почиње да добија своје место и да се
развија, у почетку под утицајем Пеште, Беча и Прага, а касније добијајући своју
физиономију, развијајући загонетачки опус по количини, разноврсности и квалитету загонетака.
Нарочити успон српске ауторске загонетке био је у другој половини 19. века.
У књизи се налази око 550 разних
загонетака: библијских, антич-ких, византијских, балканских, наших народних,
као и ауторских заго-нетака различитих врста које су у то време биле познате и
објављи-ване. Поред тога, у књизи налазимо и око 60 слика личности (изда-вача,
уредника, састављача, решавача), као и преко 160 слика новина, часописа, књига
и оригиналних докумената који су се користили при изради овог издања, што значи
да је књига богато илустрована.
Поред тога, у књизи се налази и комплетан
оргинални текст сту-дије «О
загонеци»
(на 30 страна) коју је Ђорђе Натошевић објавио У «Летопису Матице српске» 1876. године.
Из садржаја књиге може се видети да је
загонетка одувек била део културне баштине, као посебан вид културног
изражавања и да је увек заокупљала пажњу широких народних маса, јер је била
средство за доказивање умешности и показивање интелекта и надмоћности. Тако
међу ствараоцима загонетака налазимо ђаке, студенте, лекаре, поли-тичаре,
писце, песнике, сликаре и представнике других занимања. Због тог је
загонеташтво веома значајно када говоримо о култури јед-ног народа и оно ће се
стално појављивати у новим облицима и ди-мензијама, у складу са развојем
друштва у целини.
Ова књига употпуњује досадашња капитална
издања о српској енигматици, помоћу којих је показано да је енигматика саставни
део живота, затим са којима су представљена остварења у овој умној ди-сциплини,
какав је данас статус загонеташтва и које су смернице за његово даље
унапређивање и развијање. Поменимо та издања: «Лек-сикон српских
енигмата»
(2007), «Библиографија
српске енигматике»
(2012), «Укрштање
речи у српској енигматици»
(2014), «Алманах
сусрета енигмата Србије»
(2017) и «Енигма
– 70 година»
(2023).
Због свега овога, књига се топло
препоручује свим енигматским посленицима и љубитељима загонетки и она би
требало да се нађе у свакој енигматској библиотеци, мада она може бити
занимљива и за ширу читалачку публику, јер дотиче неке историјске чињенице и у
сфери штампе, културе, па и политике.
Књига се може набавити преко аутора, по
цени од 1.000,00 ди-нара, увећано за поштанских трошкова.
Београд, 29. новембар
2023. године
Енигматски клуб «Нова
загонетка»