понедељак, 17. јун 2024.

ОПИС ТРОСЛОВНИХ ПОЈМОВА

 

ОПИС ТРОСЛОВНИХ ПОЈМОВА

          Већина укрштеница и скандинавки садржи скраћенице од два или три слова. То су они појмови иза чијих описа смо дужни да стављамо (скр.).  У скандинавкама се то често  изоставља због недостатка простора.  Ово су слабе тачке у нашим радовима, јер не постоји елемент загонетања, у питању је прост упис решења, премда помажу решавачу. Колико сме да их буде у једном раду ?  Рецимо, у укрштеници 18 х 14, (што је био стандардан Енигмин лик), тих појмова  би могло да буде дозвољено нејвише два, у изузетном случају три..

          Други проблем је што скраћенице прави  ко како стигне и то објављује у својим текстовима.  По правилу би требало признати оне које су наведене у документима и књигама научних, уметничких, привредних, државних  установа, а из штампе узимати само оно што је достигло најширу популарност и постало опште познато. У периоду уредниковања у Енигми наилазио сам рецимо, на трословне скраћенице које су очигледно биле измишљене.

Најбоља ситуација је кад постоји поуздана организација која одржава листу скраћеница.

          Проблем су и речи од три слова које се бесконачно понављају у нашим радовима, а добре замене нема (АБА – грубо сукно,  ИТА – име глумице Рине, АРА – врста папагаја, АВА – име глумице Гарднер, ОДА – песма похвале итд.).

          Међутим, ново време нам доноси и нове могућности, што се наведених проблема тиче. То су ознаке путничких аеродрома у свету и скраћенице за компјутерске интернет домене.  Појмови српски речено „у тренду“.

 

КОДОВИ (ОЗНАКЕ) АЕРОДРОМА

          Ваздушни саобраћај у свету је све развијенији, а број аеродрома непрестано расте.  Многе државе имају више аеродрома, а постоје и градови који их имају неколико. (Рецимо, Лондон их има 6). Ово прави проблеме код усмеравања путника и њихових пртљага, нарочито ако су у питању летови са више дестинација.  Зато су установљене једнозначне трословне ознаке аеродрома које одржава извесна организација IATA (International Air Transport Association.) Ове ознаке су већ заузеле своје место у документацији и приказивању летова и у туристичким материјалима и рекламама и представљају поуздану идентификацију ваздушних лука. Потпуно је оправдано стављати их у наше радове тамо где немамо никакав или прихватљив опис неког трословног појма.  

          Да би се добио преглед наведених ознака треба на српској Википедији тражити под МЕЂУНАРОДНА ОЗНАКА АЕРОДРОМА. Добиће се чланак на чијем је крају избор са 5 ставки, из кога треба изабрати другу: ЛИСТА ИАТА КОДОВА ПО ГРАДОВИМА где је материјал, тј листа кодова, понуђена у две варијанте, по ознакама аеродрома или по градовима.

Рецимо за појам ИНИ је много боље ставити Ознака аеродрома у Нишу него оно уобичајено други, остали.  Ако један град има више аеродрома, као што је рецимо Москва, неопходно је ставити у опису који је тачно у питању.

У доњем списку су ознаке аеродрома Србије, држава из региона, и неких  важнијих ваздушних лука. (Неки аеродроми имају посебно име које за наш напис  нема значаја. )

ATH                                           Atina

BEG   Nikola Tesla                      Beograd

BUD                                           Budimpešta

INI      Konstantin Veliki               Niš

TGD                                          Podgorica

TIV                                            Tivat

SKG   Aerodrom Makedonija     Solun

TIA     Majka Tereza                    Tirana

OTP                                          Bukurešt

SJJ                                            Sarajevo

ZAG                                          Zagreb

SPU                                           Split

RJK                                           Rijeka

JLU    Jože Pučnik                      Ljubljana

SOF                                          Sofija

FCD   Leinardo da Vinči              Rim

VCE   Marko Polo                       Venecija      

VIE                                            Beč

DME   Domodjedovo                   Moskva

VKO   Vnukovo                           Moskva

SVO   Šeremetjevo                     Moskva

LGA   La Gvardia                       Njujork

ORD   O*Hara                            Čikago

LCA                                           Larnaka

CDG   Šarl de Gol                       Pariz

ZRH                                           Cirih

LHR   Hitrou (Heathrow)             London

OMO                                         Mostar

 

 

ИНТЕРНЕТ ДОМЕНИ

       Ово је појам са којим се већ одавно свакодневно сусрећемо. То је задњи члан у Веб адреси сајта или блога.  И за ово постоји организација која списак одржава. На српској Википедији се тражи преко СПИСАК ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА НАЈВИШЕГ НИВОА.

          Има нешто више од 270 домена од којих је већине двословна.

На доњем прегледу су наведени насумице неки који могу бити интересантни за описе појмова у укрштеним речима.

 

BIZ – пословни интернет домен

COM – комерцијални интернет домен

EDU – образовни интернет домен

INT – међународне организације

ORG – непрофитне организације

 

Установљени су и следећи ћирилични домени (два и три слова), што одговара  за листове који се штампају ћирилицом:

РФ – Руска федерација

СРБ – Србија

УКР – Украјина

КАЗ – Казахстан

МОН – Монголија

МКД – Северна Македонија

БГ – Бугарска

БЕЛ - Белорусија

 

 

                                                                                                  Драган Лојаница