ОПИС ТРОСЛОВНИХ
ПОЈМОВА
Већина
укрштеница и скандинавки садржи скраћенице од два или три слова. То су они
појмови иза чијих описа смо дужни да стављамо (скр.). У скандинавкама се то често изоставља због недостатка простора. Ово су слабе тачке у нашим радовима, јер не
постоји елемент загонетања, у питању је прост упис решења, премда помажу
решавачу. Колико сме да их буде у једном раду ?
Рецимо, у укрштеници 18 х 14, (што је био стандардан Енигмин лик), тих појмова би могло да буде дозвољено нејвише два, у
изузетном случају три..
Други
проблем је што скраћенице прави ко како
стигне и то објављује у својим текстовима. По правилу би требало признати оне које су наведене
у документима и књигама научних, уметничких, привредних, државних установа, а из штампе узимати само оно што је
достигло најширу популарност и постало опште познато. У периоду уредниковања у
Енигми наилазио сам рецимо, на трословне скраћенице које су очигледно биле
измишљене.
Најбоља ситуација је кад постоји поуздана организација
која одржава листу скраћеница.
Проблем
су и речи од три слова које се бесконачно понављају у нашим радовима, а добре
замене нема (АБА – грубо сукно, ИТА –
име глумице Рине, АРА – врста папагаја, АВА – име глумице Гарднер, ОДА – песма
похвале итд.).
Међутим,
ново време нам доноси и нове могућности, што се наведених проблема тиче. То су ознаке
путничких аеродрома у свету и скраћенице за компјутерске интернет домене. Појмови српски речено „у тренду“.
КОДОВИ (ОЗНАКЕ)
АЕРОДРОМА
Ваздушни
саобраћај у свету је све развијенији, а број аеродрома непрестано расте. Многе државе имају више аеродрома, а постоје
и градови који их имају неколико. (Рецимо, Лондон их има 6). Ово прави проблеме
код усмеравања путника и њихових пртљага, нарочито ако су у питању летови са
више дестинација. Зато су установљене
једнозначне трословне ознаке аеродрома које одржава извесна организација IATA (International Air
Transport Association.) Ове ознаке су већ заузеле своје место у
документацији и приказивању летова и у туристичким материјалима и рекламама и
представљају поуздану идентификацију ваздушних лука. Потпуно је оправдано
стављати их у наше радове тамо где немамо никакав или прихватљив опис неког
трословног појма.
Да би се добио преглед наведених
ознака треба на српској Википедији тражити под МЕЂУНАРОДНА ОЗНАКА АЕРОДРОМА.
Добиће се чланак на чијем је крају избор са 5 ставки, из кога треба изабрати
другу: ЛИСТА ИАТА КОДОВА ПО ГРАДОВИМА где је материјал, тј листа кодова,
понуђена у две варијанте, по ознакама аеродрома или по градовима.
Рецимо за појам ИНИ је много боље ставити Ознака
аеродрома у Нишу него оно уобичајено други, остали. Ако један град има више аеродрома, као
што је рецимо Москва, неопходно је ставити у опису који је тачно у питању.
У доњем списку су ознаке аеродрома Србије, држава
из региона, и неких важнијих ваздушних
лука. (Неки аеродроми имају посебно име које за наш напис нема значаја. )
ATH Atina
BEG Nikola Tesla Beograd
BUD Budimpešta
INI Konstantin Veliki Niš
TGD Podgorica
TIV Tivat
SKG Aerodrom „Makedonija“ Solun
TIA Majka Tereza Tirana
OTP Bukurešt
SJJ Sarajevo
ZAG Zagreb
SPU Split
RJK Rijeka
JLU Jože Pučnik Ljubljana
SOF Sofija
FCD Leinardo da Vinči Rim
VCE Marko Polo Venecija
VIE Beč
DME Domodjedovo Moskva
VKO Vnukovo Moskva
SVO Šeremetjevo Moskva
LGA La Gvardia Njujork
ORD O*Hara Čikago
LCA Larnaka
CDG Šarl de Gol Pariz
ZRH Cirih
LHR Hitrou (Heathrow) London
OMO Mostar
ИНТЕРНЕТ
ДОМЕНИ
Ово је појам са којим се већ одавно свакодневно
сусрећемо. То је задњи члан у Веб адреси сајта или блога. И за ово постоји организација која списак
одржава. На српској Википедији се тражи преко СПИСАК ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА НАЈВИШЕГ
НИВОА.
Има нешто више од 270 домена од којих
је већине двословна.
На доњем прегледу су наведени насумице неки који
могу бити интересантни за описе појмова у укрштеним речима.
BIZ – пословни интернет домен
COM – комерцијални интернет домен
EDU – образовни интернет домен
INT – међународне организације
ORG – непрофитне организације
Установљени
су и следећи ћирилични домени (два и три слова), што одговара за листове који се штампају ћирилицом:
РФ – Руска федерација
СРБ – Србија
УКР – Украјина
КАЗ – Казахстан
МОН – Монголија
МКД – Северна Македонија
БГ – Бугарска
БЕЛ - Белорусија
Драган
Лојаница
