Допис редакцији суботњег културног додатка "Политике"
Поштовани,
У културном додатку од
21.09.2025 ваш сарадник Бранко Анђић је поново лоше писао о енигматичарима,
састављачима укрштених речи. Добрим делом је у праву, али ево шта треба рећи:
Није свако ко прави
укрштенице енигмaтичар.
Оне се објављују и у неенигматским
листовима обично на једној страни или
као већи посебан додатак и може да их
саставља ко хоће и како хоће јер уредници не врше никакву контролу над
примљеним материјалом. Важно им је да је новина попуњена. Не знам из ког је
листа господин Анђић узео наведене примере али треба знати да неки добровољац
или тотални аматер не може да састави добру укрштеницу јер не зна како се то
ради и која све ту правила важе.
За
добре укрштене речи препоручио бих управо ваша издања, листове „Енигматика“ и „Разбибрига“ које издаје „Политика а.д.“ и у којима сарађујем већ дуги низ година.
Такве бесмислице какве наводи господин Инђић, ту свакако нећете наћи.
Да
не може свако да прави укрштенице ево примера баш из ваше куће, а односи се на
суботњи додатак под називом УКРШТЕНИЦА, енигамтски додатак. Ево шта је све
нађено на укрштеници на насловној, ударној страни у броју од 20.09.2025 г:
·
За реч НАШ написано је да је придев !
·
За реч ЈАРУГА написано је да је врх у Јапану (ХОНШУ) !
·
Реч УРУНИЛ описана као „суд за болеснике“ није нађена ни у поузданим
домаћим речницима а ни на Гуглу
·
Реч КРИОМИЦА (налази се у једном опису) не постоји, нема је ни
уречнику МС ни у великом речнику САНУ. Постоји само прилог КРИОМИЦЕ.
· Много је страних речи.штају мало познати појмови, који можда и постоје али решавач углавном не може да их зна, па је рад нерешив а што се у енигматици сматра за велики недостатак.
Има ту још грешака. Очигледно
је да онај ко је то направио није енигматичар.
Енигматика
уопште сматра се да је необавезна забава, нешто сасвим неважно, што није тачно
јер она није само то. А лист таквог угледа као што је ваш па на неки начин и
мој пошто другујемо нешто више од 60 година не би требао да објављује свашта. Буде ми жао кад то видим.
Поздрав,
дугогодишњи читалац „Политике“ и сарадник
у издањима, Драган Лојаница, Београд.
--------------------------------------------------------------
Следи део већег текста Бранка Анђића под насловом ГОВЕЂИ, У САФТУ који се односи на енигматику:
Небулозни одговори на небулозна питања
Својевремено сам посветио
један текст у овом додатку бесмислицама,
материјалним грешкама и измишљотинама на које се наилази у укрштеницама.
То је изазвало бурну реакцију српских
енигматичара који су се осетили цеховски повређеним, па су ми ставили на знање
да у свакој струци има жита и кукоља и да није лепо да их све трпам у исту
врећу. У међувремену коров је ижџигљао
много брже од енглеске траве.
У раној младости решавање
укрштених речи било ми је део општег образовања; данас је то мој приватни
хумористички програм док покушавам да одгонетнем небулозне одговоре на
небулозна питања. Ако нисте знали ономатопеја кмечања је „кме“, а лопта има врх
и зове се „калота“. Још чекам да се дични енигматичари одлуче да ли је кикот
тихи или гласан смех, а новела кратка или дугачка прича (обашка што није ни
једно ни друго, већ посебан облик књижевног изражавања).
Да резимирам уместо да у
бесконачности набрајам енигматске бесмислице; оне се могу сврстати на
материјалне грешке у значењу речи (мелодија није арија, каросерија није шасија,
скоројевић није синоним за сноба), на измишљање речи које би граматички биле
могуће, али које не постоје (у боји – „не бео“) и на вербалне бесмислице
(безброј непостојећих скраћеница којима бих додао сопствени обол: УНЕ –
укрштеница неуког енигмате!).
