субота, 9. јануар 2021.

ОПРОШТАЈ ОД БРАНИКА

IN MEMORIAM


 

 

БРАНКО Ђорђа НИКОЛИЋ - БРАНИК

Земун, 24. новембар 1949 – Земун, 22. децембар 2020.


У свом родном граду Земуну, у 72. години живота, умро је Бранко Николић Браник, правник, публициста, писац, уредник и енигмата.

У Земуну је завршио основну и средњу школу, а први степен права у Нишу. Радио је као правник у земунској фирми "Пупин телеком – дипотел". После пензионисања, посветио се, поред енигматике, и писању прича и издавању књига о Земуну. Његова супруга Павлина Николић Левковски, професорка руског језика, такође је била енигмата.

Бранко Николић је релативно касно почео да се бави енигматиком. Први енигматски рад – скандинавку, објавио му је новосадски "Пан забавник" 1994. године, а објавио је више од 3.000 састава. Посебно се бавио енигматиком за децу и младе, па је био специјални сарадник листа "Витез". Бавио се скоро свим врстама укрштених речи (класичне, беле, домино, мозаичке, илустроване, тематске) и скандинавкама. Састављао је заједно са супругом Павлином анаграме, ребусе и многе врсте цртаних и илустрованих радова.

Радове је објављивао у великом броју енигматских и неенигматских часописа и листова: "Политика Хупер", "Хупер енигматика", "Хупер разбибрига", "Еурека" (мала и велика), "Ребус", "Одмор", "Браво сканди", "Домино", "Пан забавник", "Пан сканди", "Беоквиз", "Новости енигма", "Вечерње новости", "Политика", "Дом и породица" и др. У последње време мање се бавио енигматиком за одрасле.

Најпознатији псеудоним му је био БРАНИК, а био је члан Удружења енигмата "Вук Караџић" и Енигматског клуба "Нова загонетка" из Београда, а самим тим и дуго година члан Енигматског савеза Србије, од кога је требало да добије Сребрну плакету ЕСС за 25 година енигматског рада.

Заступљен је у "Лексикону српских енигмата" са сликом, у "Библиографији српске енигматике", у "Вуковом ковчежићу", "Гласнику" ЕСС, "Веснику" ЕК "Нова загонетка". Налази се и у "Алманаху Сусрета енигмата Србије", са сликом, јер је био учесник на 2. и 6. СЕС-у у Београду и Бајиној Башти, као и у књизи "Укрштање речи у српској енигматици", где је такође дата и његова слика.

Дуго се бавио и писањем прича и новинарских текстова о Земуну и његовим житељима и мотивима. Прву књигу приповедака објавио је 2008. године "Приче из Бање", посвећену краљици наших бања Врњачкој Бањи. Рецензент те књиге био је Радомир Мићуновић, који је на почетку рецензије напоменуо: "Приче из Бање су књижевни првенац познатог земунског енигмате Бранка Николића. Пред вама су, у ствари, својеврсне прозне разгледнице". Његово књижевно стваралаштво се крунише објављивањем чак 7 књига повећених Земуну: "Земунски мотиви", први и други део, "Земунци и Земунке", "Земунке и Земунци", "Приче земунских аласа", "Земунци у раљама ОЗНЕ И УДБЕ" и "Гардошке приче".

Кремација је обављена на Новом гробљу, а урна положена у породичној гробници на Бежанијском гробљу. Његовом смрћу, српска енигматика је изгубила једног одличног састављача укрштених речи.

Нека му је вечна слава.


Владимир Шарић

Нема коментара:

Постави коментар

Коментарисање је у начелу слободно. Увредљиви, спам/бот, малициозни, коментари који износе очигледне неистине и/или клевете, неће бити објављени.