ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО ЕСС ЗА 2026 ГОДИНУ

 

У броју 91 Весника НЗ изашао је критички приказ Ратка Стојковића на услове за укрштене речи, за Отворено првенство ЕСС за 2026 годину.  То ме је изазвало да и сам дам прилог у том смислу, посебно што сам био и члан жирија.  Напомињем да се  цео наредни текст  односи на укрштене речи.

У условима такмичења је писало: задатак је да се састави укрштеница димензија 18 х12 поља, са изрезом за слику величине 5х7 или 7х5 са барем два појма од следећих Станчулових псеудонима: НЕГОВАН, САНИТЕТ, ЛУЧИЈАН САЛТИ, АТИЛИН СЛУЧАЈ. Псеудоними се морају укрштати.     Страна имена писати фонетски,  речи екавским и ијекавским дијалектом и обавезно ћириличним писмом.

Од координатора сам након тријаже 226 радова добио 49 одабраних. После првог прегледа направио сам табелу «белина» јер ме је занимало колико су радови са њима и даље актуелни и да ли су доминирали.  

Квадратне белине			„Молераји“
6 х 6	10		4 х 12	5
6 х 7 и 7 х 6	5		3 х 12	4
7 х 7	6		12 х 3	1
8 х 8	1

 

Осталих 17 радова, без белина. Дакле ипак белине преовлађују па и прва три рада на табели успеха садрже квадратне белине.

У другом пролазу сам  читао речи које су коришћене у радовима пошто ми је њихов квалитет први критеријум за оцену.  Снимио сам затим број црних поља, па колико је тематских појмова стављено и визуелни изглед укрштенице. Утврдио сам да је просечан број црних поља 20.4, најмање 12, највише 28 што је упадљива разлика.

 

Да пређемо на главну ствар. Од координатора сам добио изворе за извесне  речи и појмове, не све,  који су ми били непознати и које нисам могао да нађем ни у речницима које поседујем ни претраживањем на компјутеру. Иако би учесници морали да прецизно наведу извор и да то комплетно буде прослеђено члановима жирија. Ово је знатно отежало оцењивање. Поједини учесници или нису наводили изворе, или је извор био нејасан у  смислу о коме се или о чему ради, што је код узимања са интернета често дешавање. Као што сам напоменуо, избор речи које се стављају у рад је мој први критеријум за квалитет, и то ми је остало у навици још од првих дана бављења енигматиком.

Други важан критеријум је  решивост (Треба утврдити да кад кажемо решивост не морамо да очекујемо да је 100 посто празних поља попуњено. Ако је то више од рецимо 95 посто можемо да сматрамо ипак да је укрштеница решена). Нађено је  доста случајева да су укрштени непознати појмови, па и више пута у једној истој укрштеници, што по правилу значи да рад треба одбацити. (У неким примерима може да се посумња да је компјутер умешао своје прсте)

(Недостатак описа је проблем, а описи су саставни део укрштенице, и значајно утичу на њен квалитет. Велики је број трословних скраћеница у радовима за које не знамо шта значе.. Укрштеница без описа је „осакаћена“,  по правилу не може да се да тачна оцена за квалитет.)

Критеријуми  у  смислу шта може, а шта не може да се стави у рад се код нас подразумевају, али нису код свих колега сасвим исти. Писани материјал о томе не постоји, значи сваки члан жирија може да има неко своје виђење, да напоменем да неки чланови жирија нису никад правили укрштенице.   Последица је да оцене чланова жирија могу да буду врло различите, некипут и апсурдне. (Колико сам сазнао, неки писани  документ о овоме не постоји ни у Хрватској, али такође постоје подразумевана правила којих се и они држе).  Мислим да би морали  да их напишемо, бар неки минимум.

Ево недостатака  које сам уочио  у појединим радовима који су ушли у ужи избор а њих сам редовно сретао и у „Енигми“ док сам био у уредничком тиму.

1.Узимање личности и топонима са интернета из целог света, а непознати су  код нас или потпуно безначајни. Често су  искључиво на страном језику што је неприхватљиво. Не правимо енигматику за цео свет.  А тога има тушта и тма, ко ће све то и да испроверава ?

2. Стављање синтагми које нису за укрштенице. Код Др Ранка Бугарског стоји да је синтагма  група од две или више граматички повезаних речи. Али рецимо синтагма „стара завеса“ у нашим укрштеницама не може да се прихвати али „димна завеса“ може, колеге ће да разумеју у чему је разлика. Као уредник у Енигми имао сам доста случајеве недозвољених синтагми, да наведем: осетити јак бол, подстицати нереде, напади на гол, стари камион, За правилну синтагму најбоље је ако може да се нађе у одговарајућим  речницима рецимо армирани бетон, основна школа,…Овде је некипут границу тешко утврдити али треба имати у виду да не правимо укрштене реченице него укрштене речи.

Радо наводим у вези предњег,  упозорење Пера Галогаже а односи се на наведене недостатке. Он при објави једног такмичења каже:  Чувајте се интернета и незабиљежених синтагми!" (("Феникс: Меморијал ,Павић – Кракер"))

Ево једног малог прегледа уочених недостатака због којих се по правилу рад одбацује.

·       Непознато или неприхватљиво, није јасно пронађено  - МИСИГ, КАРАКИЛ, ТОЗАН, АГЕНАТ

·       Недозвољене синтагме – ПРЕЛЕПА ПОНУДА, НЕКОЛИКО ДАНА, СТАРИ МАНАСТИРИ

·       Недопустиве, непостојеће множине – САНСКРТИ, ШЕРИЈАТИ

·       Скраћенице веће од 3 слова – ВССВ, ЧССР

·       Стране речи – ВОСЕК, ПАНКРТИ, ТИНИСИТИ

·       Придев у другом степену поиређења – НОВИЈИ (речи у вишим степенима поређења подразумевано се не дозвољавају)

·       Присвојни придеви – ЈАВОРОВ, ЈАГИН

·       Непознате личности и топоними – ИВАНА ТАЛИЈАН,  АНА МОНТАНА, ИРЕНА МИШОВИЋ, КАПРАДИНА, НИМАКУРУ…..

·       Нетачан превод на фонетски – ТАПИЕС (треба ТАПИЈЕС)

 

Генерална оцена би била да је ниво радова с обзиром на значај такмичења требао да буде виши. Јер победник добија звучну титулу првака Србије.

Потребно је да се нешто учини да ЕСС подигне ниво овог такмичења. Ратко Стојковић је навео своје примедбе, ја бих додао још да се обавезно пооштре критеријуми у избору речи. Значило би  нарочито за особе које се први пут окушавају на такмичењима, или нису правиле никад укрштене речи.

Не би био велики посао да се направи један једноставан материјал са изричитим условима шта је недозвољено и као последицу има неприхватање рада. Ово би требало да се објави на сајтовима и блоговима и да се понови на сваком новом конкурсу.

Морало би да се испита  да ли може да се доделе и новчане награде. То рецимо  предвиђа  сваки књижевни конкурс, а има их такорећи безброј, Чланарина у клубовима и за ЕСС је такорећи безначајна, зашто не би била рецимо 5000,00 динара годишње. Звучи можда превише, али знам да ћемо дати без проблема толику суму за неки добар ручак у бољем ресторану. Претпостављам да би и учесници такмичења се потрудили да им рад буде што квалитетнији, а било би их вероватно и више..

Иначе, ако сам и ја негде у овом тексту погрешио, извињавам се, и нема љутиш !

 

Драган ЛОЈАНИЦА