ОБЈАВЉЕНА И ТРЕЋА КЊИГА «ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА»
Крајем 2021. године изашла је из штампе и трећа
књига ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА,
Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА.
Она у склопу аутобиографског приказа енигматских активности, третира ауторске текстове, текстове о аутору, као и енигматске књиге аутора. Тиме су заокружена сва енигматска ангажовања овог енигмате, укључујући и она из претходне две књиге, када су обрађене области из ангажоване анигматике, скандинавки, класичних укрштеница, индиреката, испуњаљки, анаграма, пирамида и клинова, стихованих загонетака, мозгалица и друштвених активности, са презентирањем, по мишљењу аутора, његових најзначајнијих и најбољих остварења из ових енигматских области. Наравно, ради добијања комплетне слике о енигматском ангажовању аутора, треба поменути и две његове претходне књиге, у којима је обрадио две његове највеће енигматске «љубави» – словне ребусе и магичне ликове: СЛОВНА РЕБУСИЈАДА (2013) и МАГИЧНА ЕНИГМАТИКА (2015).
На овај начин, на укупно 1.640 страница А5 формата, представљен је комплетан енигматски опус овог аутора, са његовим избором онога што је сматрао најбитнијим и најрепрезентативнијим својим доприносом српској, раније и југословенској енигматици, којима је тако здушно припадао, без икаквих интереса и калкулација. Енигматски изазов и тежња за новим и бољим били су једина преокупација, као и жеља за унапређивање српске енигматике, кроз један овакав скроман допринос, о чему ће наравно други судити.
Мада су ово аутобиографске књиге, оне се дотичу много ствари из српске енигматике, наравно у складу са одређеним приликама и могућностима у време реализације појединих остварења, тако да је ово значајно штиво и за историју српске енигматике. То је, уосталом, случај и са аутобиографским енигматским књигама других аутора, јер историју енигматике стварају њени приврженици, који својим делима исписују њене странице. Они који се буду бавили историјом српске енигматике, њеним развојем и друштвеним значајем, сигурно ће ценити и уважавати оваква издања, која ће, вероватно, корисно послужити у доношењу одређених закључака и заузимању ставова.
Наравно, овакве и сличне енигматске исповести, могао би да напише сваки српски енигмата који се дуже времена бавио овом «играријом духа и гимнастиком ума» и то би био још потпунији допринос историји српске енигматике. Међутим, већи број истакнутих енигматских посленика (састављача, решавача, издавача и штампара), који би сигурно имали шта да кажу о својој енигматској активности, не жели да се упусти у овакве издавачке пројекте, јер они нису исплативи, што је сигурно велика штета по енигматику у целини.
На овај начин сигурно ће пуно енигматских историјских чињеница остати незабележено и временом заборављено, јер се ни текућа енигматска штампа, а и друштвене компјутерске мреже, не баве довољно овим стварима, бацајући акценат на комерцијални ефекат, који може донети неку финансијску корист. Зато је релативно мало оваквих енигматских исповести у штампаном облику, јер њихова реализација није исплатив пројекат, а захтева пуно стрпљења и времена у прикупљању и систематизовању чињеница, а затим и у обезбеђивању свих елемената неопходних за штампање једног оваквог издања и коначно тражи одређена материјална улагања, која се тешко могу вратити.
У књигама ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА, аутор је желео не само да прикаже свој енигматски опус, већ, свуда где је то било могуће, у складу са концепцијом књиге, помене и друге енигматске ауторе и њихова умећа и достигнућа. Да би једна област људских ангажовања и преокупација добила на значају и била адекватно вреднована у друштву, потребно је да се прикаже свеукупност ангажовања и остварења ширег круга њених приврженика.
Поред тога, у овом енигматском представљању, дате су, можда субјективно, и дефиниције појединих енигматских дисциплина, а представљени су и њихови најважнији и најзначајнији представници.
Посебан значај је дат друштвеним активностима, писању о енигматици, издавању енигматских билтене и књига, као и организовању разних енигматских скупова и такмичења, који омогућавају једном ширем заинтересованом кругу да нешто више сазнају о енигматици и да пожеле да уђу у тај свет, при чему ће тек онда моћи да упознају све његове дражи и лепоте.
Посебан акценат стављен је и на стиховане загонетке, путем којих се ова стваралачка област приближује водама поезије, а и поезија добија више загонетности, што је корисно за обе стваралачке сфере.
Наравно, основна енигматска активност је састављање загонетака, без чега ово стваралаштво и не би постојало, то је опште позната чињеница, па не треба о томе много говорити, већ се треба трудити да оно буде што је могуће квалитетније, ауторски оријентисано и боље вредновано.
