Тужна реалност је све више присутна у српској енигматици.
Све више колега, који су оставили дубок траг у нашем загонетању, није више са нама, а млађих нараштаја, на жалост, нема довољно. Данас су на снази нови животни критеријуми, све се врти око профита и бољег стандарда по сваку цену, што можда и није толико лоше, када би било праћено са одговарајућим духовним и културним животом и повременим искључивањем из свакодневних животних трзавица.
Било састављачка, било решавачка енигматика то може да обезбеди. Осим физичких, човеку су потребне и духовне активности и повремено искључивање из све већих животних тешкоћа. Због тога је више него икада потребно да енигматски посленици, који и даље делују, буду јединствени, да не подлежу општој клими исплативости својих ангажовања и да покушају да што више, наравно, позитивним примерима, анимирају млађе генерације, које ће наставити и унапредити постигнуто и започето.
