ПОСЛЕДЊА "ЕНИГМА"

 

 

Да се подсетимо:  1. маја 2023 године, изашао је после скоро 72 године непрекидног излажења, последњи број „Енигме“.  Том приликом одговорни уредник Небојша обратио се сарадницима и јавности уопште следећим објашњењем:

Драги пријатељи, јављам вам оно шта Зоран Милуновић већ зна, а што сам данас објавио и на сајту и друштвеним мрежама «Енигме». Одлуком пословодства Компаније «Новости», од 15. маја 2023, обустављени су припрема, штампање и дистрибуција већине ревијалних издања у оквиру Компаније, а између њих и «Новости Енигме». То значи да «Енигме» више неће бити на киосцима. Изненађен и сам том одлуком, као и друге колеге, које воде друга ревијална издања – јер није било речи и наговештаја, додуше ови и не говоре ништа – направио сам последњи покушај, да «Енигму» претворим у додатак «Новости». Како ни на то нису одговорили, нема разлога да вас о овоме не обавестим. Не могу да вам кажем колико ми је жао. Молим вас да о томе обавестите све сараднике, а и друге енигмате. Нема разлога ни да ја останем у «Новостима». Ускоро ћу вас обавестити о својим плановима. Један од њих подразумева да се не растајемо заувек.

 

А у Веснику НЗ број 77 из јула 2023 године, тим поводом је штампан следећи текст:

Напомена редакције ВЕСНИКА: Просто је несхватљиво да пословодство једне значајне српске новинске куће донесе овакву одлуку и прекине традицију излажења листа, који је био присутан више од 70 година, на бившим југословенским и сада српским просторима. ЕНИГМА је најдуговечнији енигматски лист на Балкану, са квалитетном и разноврсном ауторском енигматиком, који је био и остао део историје српске енигматике. ЕНИГМА је излазила и у далеко тежим финансијским временима и мислимо да српска енигматска јавност не може да се сложи са једном овквом одлуком, јер је најлакше обуставити неко издање, а не потрудити се да се нађе неко решење. То говори о неспособности пословодства куће, поготово када је у питању овакав часопис који је био симбол српског, па и југословенског загонеташтва, којим би се свака издавачка кућа могла дичити. Ако настави са гашењем својих ревијалних издања, која су веома интересантна за читалачку публику, а новинске издавачке куће постоје због својих читалаца, пословодство компаније ће на крају, због своје неозбиљности и неуважавања стања и потреба, угасити и самог себе.

Дакле, добра стара Енигма остаје нам само у сећању, које ће по природи ствари временом да бледи све више. А и оних који је се сећају биће све мање. Била је у једном дугом периоду незаменљива, без обзира што је имала и слабости. Судбина јој је у задње време  стално висила о концу. При самом крају, помоћно особље у припреми је слано на принудне одморе и добијало отказе па је било муке да се како тако сложи лист.

Неколико књига које је написано о њој продужиће јој век.

За пример да се нешто могло да учини да се спасе, може да се примети да у Београду излази енигматика у сазвежђу „Политикиних“ издања (Енигматика и Разбибрига) , и да тираж тих листова иде и до 50000 примерака. Енигмин штампани тираж како је било написано на сајту листа, био је  само 15000. Ови подаци указују да је уз постојање жеље и воље „Енигма“ могла и даље да се појављује. Поготово што је енигматика популарна и све популарнија, што може да се види на киосцима штампе, који су окићени енигматским листовима.  Значи простора има.

Овај прилог је иначе написан да је не заборавимо пребрзо.

 

Драган Лојаница