понедељак, 5. септембар 2022.

НОВА ЕНИГМАТСКА КЊИГА

 


 

 

МИРОСЛАВ ЛАЗАРЕВИЋ

 

Д Е С Е Т

«М Е М О Р И Ј А Л А

С Р Б О Љ У Б А

С Т А Н К О В И Ћ А»

 

Новац је за бројање

Словни ребус

(3,5,4,3,1=9,3,4)

 

ЕЕ      8

 

Решење:

Пре броја осам, пар Е –

ПРЕБРОЈАО САМ ПАРЕ

(1921 – 2000)

Биће топлије

Словни ребус

(2,5,1,2=5,1,4)

 

- А ß ЛИ

 

Решење:

Ка минус А, ЛИ –

КАМИН У САЛИ

 

Београд, 2022.

 

Мала енигматска библиотека, свеска број 17

 

Издавачи:

Енигматски клуб «Нова загонетка», Београд

«Алма», Београд

 

А5 формат, страница 222, ћирилица

 

Штампар: «Алма» Београд

      Средином 2022. године изашла је из штампе 17. књига МАЛЕ ЕНИГМАТСКЕ БИБЛИОТЕКЕ ЕК НОВА ЗАГОНЕТКА под називом ДЕСЕТ МЕМОРИЈАЛА СРБОЉУБА СТАНКОВИЋА. Рецензент књиге је Владимир ШАРИЋ, предговор и поговор написао је аутор књиге, а корице је креирала Дејана ЈОВАНОВИЋ. Унос материјала, прелом страница, техничку припрему издања и уређивање извршио је аутор књиге, а припрему за штампу је обезбедио Драган ЛОЈАНИЦА.

      Меморијали су посвећени Србољубу СТАНКОВИЋУ, сараднику ЕНИГМЕ у првим годинама њеног излажења, који се сматра утемељивачем савременог српског словног ребуса.

      Књига даје приказ десет МЕМОРИЈАЛА ЧИКА – СТАНКА, такмичења у састављању словних ребуса и индиреката, реализованих сваке друге године, у периоду од 2003 – 2021, а у организацији ЕК НОВА ЗАГОНЕТКА. Она представља јединствену збирку словних ребуса и индиреката насталих у наведеном периоду, а кроз такмичење најбољих енигматских аутора из наше земље и иностранства. Представљени су сви награђени састави, као и велики избор радова лошије пласираних или оних који нису добили поене од жирија, али су по оцени приређивача ове књиге заслужили да буду приказани у једном оваквом издању. Међународни карактер ових надметања је још једном показао да енигматика на овим нашим просторима има заједничке корене и историјски развој, као и да има заједничку потребу за даљим унапређивањем.

      На овим такмичењима укупно је учествовало 89 аутора са 3.912 састава. Чак 19 такмичара има сада пребивалиште у бившим југословенским републикама. На свим Меморијалима учествовао је једино Раденко РАКОВИЋ из Мале Ремете у Срему, сада из Торка у Банату, 9 учешћа има Влaдимир ШАРИЋ из Шимановаца, по 8 Момир ВУЧЕНОВИЋ из Београда, Бранко МИЛОВАНОВИЋ из Љубљане, Бранислав НИКИЋ из Пожаревца, Никола ПЕШИЋ из Ниша и Милија СТЕВАНОВИЋ из Београда. По 7 пута су се надметали Карло ВЕРЕБ из Смедерева и Гојко МАНДИЋ из Бања Луке, а 6 суделовања на овом такмичењу имали су Милосав МАРЈАНОВИЋ из Ваљева, Зоран РАДИСАВЉЕВИЋ из Новог Сада, Мирко СТАНКОВИЋ из Челинца и Даница СТОЈИМИРОВИЋ из Београда.

      У оквиру такмичарских дисциплина биле су све варијанте ових загонетака. У књизи је објављено укупно 797 састава и то словних ребуса 542 и 255 индиреката. Укупно је са радовима предстаљено 64 енигмата, а са највише састава су: Милија СТЕВАНОВИЋ 165 (107+58), Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ 78 (46+32), Владимир ШАРИЋ 66 (46+20), Момир ВУЧЕНОВИЋ 50 (45+5), Радомир МИЋУНОВИЋ 42 (32+10), Никола ПЕШИЋ 41 (26+15), Зоран РАДИСАВЉЕВИЋ 37 (21+16), Бранислав НИКИЋ 31 (24+7), Србољуб СТАНКОВИЋ 30 (30+0), Раденко РАКОВИЋ 26 (9+17), при чему цифре у загради представљају број словних ребуса и индиреката, респективно.

      Циљ књиге је: Приказивање све лепоте идејности и енигматског комбиновања, трајни запис једног двадесетогодишњег сегмента у стварању словних ребуса и индиреката, представљање важне активности Енигматског клуба НОВА ЗАГОНЕТКА, као и давање позитивног импулса за нове изазове и домете у овој сфери енигматског стварања.

 

Мирослав Лазаревић

субота, 16. јул 2022.

НЕДОСТАЦИ УКРШТЕНИЦА


Ово је текст који сам написао док сам још био у уредничком тиму, У општој гужви изгубио сам га из вида, али није сувишан ни сада.

После отприлике 4,5 године рада уредничког тријумвирата  Лојаница, Милуновић, Пауновић, у „Енигми“ (јануар 2018 – мај 2022), остао је само један момак да буде уредник али и слагач листа.  Невероватно брз проток времена, период пун непријатних догађања,  можда је зато све „пролетело“. Лист је, што је најважније наставио редовно да излази иако су два  неочекивана догађаја отежала рад: појава пандемије Ковида 19 и промена статуса  Компаније Новости. Нека издања ове Компаније су укинута, али је Енигма упркос свему, успела да се  одржи.

За све наведено време  сам био у прилици да примим и прегледам велики број сарадничких радова, и то су углавном биле стандардне Енигмине мреже, скандинавке 12 x 18 и класичне укрштенице 18 x 14.које узимам као репер.  Имало је одличних радова, највише просечних, а слабих и одбачених нешто више него што је прихватљиво.  Ако се узме у обзир да је критеријум за квалитет био углавном благ, нема места за неко велико задовољство. Ниво би свакако морао да буде у складу са „Енигмином“ дугогодишњом традицијом којом  се иначе оправдано  поносимо.

Важно је овде подсетити се да је Енигма лист комерцијално-забавног садржаја, сада практично у приватном власништву, да припада једној новинско-издавачкој Компанији а не нама енигматама,  да је нормалан циљ власника  да оствари на њему  и неку зараду. То на свој начин мора да утиче и на профил и садржај листа.

Има више особина које  треба да испуни укрштеница да би била високог квалитета, и о томе би могло и требало доста да се напише. Нешто од тога сам ставио у моју књигу "Сто година укрштених речи". која је штампана 2013 године Покушаћу да напишем колико ми време буде дозволило нешто опширније о томе.  Иначе обичну једноставну, незанимљиву укрштеницу са доста црних поља и без маште, са баналним речима, може да направи и неки основац из виших разреда.

Суштина целе ствари је да решавач буде задовољан и да кроз решавање, у  својеврсном  дуелу са састављачем, решењем укрштенице он  „победи“.

У наредном тексту се наводе  недостаци  у радовима које сам примао и прегледао, а односи се пре свега на употребљене речи у укрштеницама, што је пресудно за квалитет. Тај списак додуше би могао да буде и већи али за сада нек буде истакнуто следеће:

 

1.       Превелики је број скраћеница, у неким радовима буде и по 10 што је недопустиво. У наведеним стандардним ликовима не би требало да их буде више од 2-3. Некипут буду у описима једна до друге по више њих, што оставља јако лош утисак. Сем тога, скраћенице су појмови који нису речи које треба погодити, већ нешто што решавач само упише у кућице. Помажу у решавању, то је тачно,  али кад их је много, срозавају квалитет!

2.       Често се ставља велики број речи у множини. То се без мере користи.  Имао сам радове где је скоро свака друга именица  била у множини. Множина не значи решавачу ништа, нама састављачима олакшава посао, али кад се претера са тиме, укрштеница је опет лоша. И овде би могла да се постави граница да тога не буде више од 1-2 по раду.

3.       Стављају се речи у множини и за случајеве када множина и не постоји или је сасвим нелогична.  Тако сам имао ОЦАТИ, па затим НАЧИТАНОСТИ, ТАРАНЕ,  СИНЕМАСКОПИ. МЕСЕЧИНЕ,  ТЕНИСИ итд.  Не треба бити стручњак за језик па видети колико  то нема смисла!

4.       Неке речи се упорно понављају у многим радовима, годинама и годинама, да кажем и деценијама, па су "досадиле и богу и народу". Углавном су стране и  неприкладне. Направио сам списак тих речи и оне су из мојих укрштеница трајно протеране, а било би сасвим добро да их сви избацимо, а ако не можемо сасвим, да их не буде више од једне у раду. Ево  једног мало на брзину састављеног списка али не треба сматрати да је завршен. Дакле,   АЈАН(И), ИНАТ(И), АЛИР(И), ИНАРИ, ИНАРЕ,  ЕНАК,  ИТА РИНА, АРАР, АРАРА, АРАРИНА, АСАС(И), АНАТ(И), АЛАМАН(И), АТАМАН(И), ТАТАРАН, АНАС(И), АНАНА, АМАНЕТ, АНАТЕМА, АВАТАРА, АТЕЛАН, АТЕЛАНА, ЕТАТ, ИЈАТАР, ИТИКАВА, ИЦАТИ (СЕ), ТИТАНАТ, ТИТАНИТ, ЕЛАТИВ, ИЛАТИВ, ОКАРИНА, НАНАР(А), ИМАЛИН,  АЈИН(И), … Неки сарадници не могу да сачине рад а да у њему не буде АНАТ и ИНАТ, па се још стави у множини ! Питам се да ли ће ИТА РИНА икада нестати из укрштених речи ?

5.       Превише је географских појмова,  често потпуно безначајна места из удаљених крајева земљине кугле. За решавача непремостива препрека, Најчешће их нема  у домаћим атласима, напабирчени су  са Интернета.

6.       Има превише надимака "одмила", нарочито од имена Иван, Илија, Аћим (ИЋА, ИЋАН, ИЦАН, ИЛЕ, ИЦКО, ИЋКО, затим АЋА, АЦКАН…) И то су лоше речи, углавном их у речницима нема.

7.       Као што је познато синтагме (појмови од више речи) су дозвољени у доста слуачајева, али би морали бити забележени у неком речнику. Није дозвољено слободно формирати обичне реченице које су често само именица с неким  придевом. Значи не може: ОСЕТИТИ ЈАК БОЛ или ДРВЕНА СТОЛИЦА, . СТАРИ КАМИОН. ЛЕЖАЊЕ НА ТРАВИ, НОВА ШКОЛА. Не правимо укрштене реченице него укрштене речи.  То је кратко напоменуо Перо Галогажа као услов за један сараднички конкурс, и то сам забележио па цитирам:

Чувајте се интернета и незабиљежених синтагми!" (("Феникс: Меморијал ,Павић – Кракер"))

8        Лице које је тема рада мора да буде са пуним  именом  и презименом, не може само презиме. Такође се у истом раду не може да појави и нека друга личност која нема нилкаве везе са темом.  Имао сам радова где је та друга, да кажемо "споредна личност" била значајниија од оне којој је аутор посветио укрштеницу, па се онда уствари и  не зна коме је рад посвећен.

9        Узимање речи из страних речника – било је више примера да су као извор наведене речи директно из страних речника, конкретно руских и немачких. Ово је недопустиво, извор мора да буде на српском језику или евентуално на неком од језика са бившег српскохрватског језичког подручја.

10.      Узимање непроверљивих речи са Интернета. Наиме све што ти зафали Гугл ће наћи, а шта је то тачно, често је тешко проверити. Тако је један момак ставио у рад неко "место у Турској", па је тек после упорног тражење утврђено да тај појам постоји само као назив неког хотела ! Потпуно је неприхватљиво узимање речи и појмова који су са искључиво страних сајтова, обично енглеских. Већина решавача „Енигме“ су особе у поодмаклим годинама, које се често и  не  служе компјутером; оне немају никакве шансе да нађу решење.

Као што сам напред напоменуо, постоји још недостатака у радовима. Многи ће да нађу разлоге оправдања у недостатку стимулације за квалитет. Ипак, ако смо се прихватили посла, треба га одрадити што боље.

 

                                                                                    Д. ЛОЈАНИЦА

 

 

 

 

                    

понедељак, 16. мај 2022.

ВЕСНИК бр. 72. НА БЛОГУ

 


    Стављен је на блог Весник Енигматског клуба "Нова загонетка" број 72, са датумом маj 2022.

    У овом броју ВЕСНИКА налае се одабрани радови са десетог МЕМОРИЈАЛА СРБОЉУБА СТАНКОВИЋА, резултати анаграмног конкурса поводом 20 година рада Нове загонетке, најава 21. Сусрета енигмата Србије, енигматске новотарије, вести, реаговања, издања, такмичења....

    Додатак овом броју је  "Сремуш", билтен ЕК "Срем" број 12.

 ➡ Весник ЕК НЗ можете пронаћи у истоименој секцији с десне стране блога, одмах испод "истакнутог поста".

понедељак, 9. мај 2022.

ПРОМЕНЕ У УРЕЂИВАЧКОМ ТИМУ "НОВОСТИ ЕНИГМЕ"



После маратонских преговора у Компанији "Новости", остварен је договор да једини уредник енигматике у "Новости Енигми" буде Зоран Милуновић, који има задатак и да врши прелом у листу. Израчунато је да се такво решење Компанији највише исплати. Небојша Вучинић остаје одговорни уредник. 

Енигматски део и даље припрема ЕК "Нова загионетка".

Сви наведени подаци су узети из импресума "Енигме" од 1. маја о.г. од када важи промена.

То између осталог значи да све радове за "Енигму" треба убудуће слати на имејл Зорана Милуновића osmerka@gmail.com. Договор око радова на тел. 064/1479906.

Поред рада за "Енигму", З. Милуновић је задужен и за енигматику у дневном листу "Вечерње Новости". Ту су сарадници ангажовани по истом моделу као за "Енигму". Новитет је недељни додатак на четири стране, под називом "Мала Енигма".

Срећно било!

                                                                                                            Д. Лојаница



петак, 6. мај 2022.

КНЕЖЕВИЋ ПОБЕДНИК ЈУБИЛАРНОГ КОНКУРСА

 

ЈУБИЛЕЈ "НОВЕ ЗАГОНЕТКЕ"

РЕЗУЛТАТИ АНАГРАМСКОГ КОНКУРСА


ПОБЕДНИК КРИСТИАН КНЕЖЕВИЋ

 

      Поводом двадесетогодишњице постојања, Енигматски клуб «Нова загонетка» је организовао конкурс у састављању «чистог» анаграма на тему:

 

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА РАДА НОВЕ ЗАГОНЕТКЕ
 
 
 




РЕЗУЛТАТ

петак, 29. април 2022.

НОВА КЊИГА РАДЕНКА РАКОВИЋА

 

У белешци о аутору Владимира ШАРИЋА стоји анаграм КОРАК И ВРЕДНОЋА, са решењем Раденко РАКОВИЋ. Аутор ове књиге рођен је у Тузли 5. априла 1962. године, а по професији је правник и новинар.

Поседује изузетну способност брзог и тачног рачунања напамет, памћења података, као и брзог манипулисања са словима и реченицама, са чиме се представио на више радио – станица (број слова у више изговорених реченица, говорење уназад, кубирање, вађење квадратног корена и слично). Носилац је и титуле РАДИО ГЕНИЈЕ коју му је доделио Радио Београд 202. Ову способност је наследио од мајке, па одатле и назив ове књиге, при чему је појам ГЕНИМА анаграм од ЕНИГМА.




Први анаграм објавио је 1994. године и један је од најпродуктивнијих састављача анаграма у српској енигматици са око 3.000 састава. Поред анаграма саставља и словне ребусе, индиректе, анаграмне испуњаљке, укрштене речи, панграме, свевокалке, спунеризме, етнице, посетнице, палиндромне реченице, судоку са словима. Сарађивао је у већем броју босанских и српских листова. 

Објавио је у Добоју и четири енигматске књижице: АНАГРАМИ (1999), КРИПТОГРАМИ (1999), КОКТЕЛ 2000 (2000) и УКРШТЕНО (2001). 

Из богатог енигматског опуса, књига даје, по избору аутора, само његове најбоље саставе, са жељом да се он прикаже не само као врхунски анаграмиста, већ и као аутор широке лепезе тзв. «ситних» загонатака, код којиx стваралачка машта, инвентивност и комбинаторика долазе до пуног изражаја.

Предствављене загонетке су у већини случајева илустроване адекватним сликама које дају комплетност састава. Из његових анаграма који су представљени по темама, види се широко интересовање аутора за све сфере друштвеног живота. Књига садржи 244 рада, од чега 178 анаграма и анаграмних варијација и 66 разних загонетака.

У делу књиге ДРУГИ О АУТОРУ може се наћи низ интересантних података везаних за живот и енигматско стваралаштво аутора.

Заступљен је у више енигматских књига. Ова књига се топло препоручује не само љубитељима анаграма, већ и свим поклоницима енигматике, јер показује сву лепоту, али и тежину ове стваралачке сфере.

Мирослав Лазаревић

 

четвртак, 3. март 2022.

ВЕСНИК бр. 71. НА БЛОГУ

 

    Стављен је на блог Весник Енигматског клуба "Нова загонетка" број 71, са датумом март 2022.

    У овом броју ВЕСНИКА налази се извештај са Скупштине Енигматског клуба НОВА ЗАГОНЕТКА, резултати десетог МЕМОРИЈАЛА СРБОЉУБА СТАНКОВИЋА, распис анаграмног конкурса поводом 20 година рада Нове загонетке, вести, реаговања, издања, такмичења....

    Додатак овом броју је  "Сремуш", билтен ЕК "Срем" број 11.

 ➡ Весник ЕК НЗ можете пронаћи у истоименој секцији с десне стране блога, одмах испод "истакнутог поста".

 

среда, 16. фебруар 2022.

РЕЗУЛТАТИ ДЕСЕТОГ «МЕМОРИЈАЛА СРБОЉУБА СТАНКОВИЋА»

 

ЗАВРШЕН 

10. «МЕМОРИЈАЛ СРБОЉУБА СТАНКОВИЋА»

ПОБЕДНИЦИ: МИЛИЈА СТЕВАНОВИЋ И ЗОРАН РАДИСАВЉЕВИЋ

 

КОНАЧНИ ПЛАСМАН ТАКМИЧАРА

 

У конкуренцији чистог словног ребуса победио је Милија СТЕВАНОВИЋ (Београд), други је био Бранислав НИКИЋ (Пожаревац), док се на трећем месту пласирао опет састав Милије СТЕВАНОВИЋА.


У конкуренцији комбинованог словног ребуса прво место освојио је Зоран РАДИСАВЉЕВИЋ (Нови Сад), други је био Бранислав НИКИЋ, док се на трећој позицији нашао Милија СТЕВАНОВИЋ.


Код индиреката најбољи је био Зоран РАДИСАВЉЕВИЋ, други је био Милија СТЕВАНОВИЋ, а трећи опет Зоран РАДИСАВЉЕВИЋ.

 

петак, 28. јануар 2022.

ЕНИГМАТСКИ ДВАНАЕСТЕРАЦ

ОБЈАВЉЕНА И ТРЕЋА КЊИГА «ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА»


 

    Крајем 2021. године изашла је из штампе и трећа 

књига ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА, 

Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА.

    Она у склопу аутобиографског приказа енигматских активности, третира ауторске текстове, текстове о аутору, као и енигматске књиге аутора. Тиме су заокружена сва енигматска ангажовања овог енигмате, укључујући и она из претходне две књиге, када су обрађене области из ангажоване анигматике, скандинавки, класичних укрштеница, индиреката, испуњаљки, анаграма, пирамида и клинова, стихованих загонетака, мозгалица и друштвених активности, са презентирањем, по мишљењу аутора, његових најзначајнијих и најбољих остварења из ових енигматских области. Наравно, ради добијања комплетне слике о енигматском ангажовању аутора, треба поменути и две његове претходне књиге, у којима је обрадио две његове највеће енигматске «љубави» – словне ребусе и магичне ликове: СЛОВНА РЕБУСИЈАДА (2013) и МАГИЧНА ЕНИГМАТИКА (2015).

    На овај начин, на укупно 1.640 страница А5 формата, представљен је комплетан енигматски опус овог аутора, са његовим избором онога што је сматрао најбитнијим и најрепрезентативнијим својим доприносом српској, раније и југословенској енигматици, којима је тако здушно припадао, без икаквих интереса и калкулација. Енигматски изазов и тежња за новим и бољим били су једина преокупација, као и жеља за унапређивање српске енигматике, кроз један овакав скроман допринос, о чему ће наравно други судити.

    Мада су ово аутобиографске књиге, оне се дотичу много ствари из српске енигматике, наравно у складу са одређеним приликама и могућностима у време реализације појединих остварења, тако да је ово значајно штиво и за историју српске енигматике. То је, уосталом, случај и са аутобиографским енигматским књигама других аутора, јер историју енигматике стварају њени приврженици, који својим делима исписују њене странице. Они који се буду бавили историјом српске енигматике, њеним развојем и друштвеним значајем, сигурно ће ценити и уважавати оваква издања, која ће, вероватно, корисно послужити у доношењу одређених закључака и заузимању ставова.

    Наравно, овакве и сличне енигматске исповести, могао би да напише сваки српски енигмата који се дуже времена бавио овом «играријом духа и гимнастиком ума» и то би био још потпунији допринос историји српске енигматике. Међутим, већи број истакнутих енигматских посленика (састављача, решавача, издавача и штампара), који би сигурно имали шта да кажу о својој енигматској активности, не жели да се упусти у овакве издавачке пројекте, јер они нису исплативи, што је сигурно велика штета по енигматику у целини.

    На овај начин сигурно ће пуно енигматских историјских чињеница остати незабележено и временом заборављено, јер се ни текућа енигматска штампа, а и друштвене компјутерске мреже, не баве довољно овим стварима, бацајући акценат на комерцијални ефекат, који може донети неку финансијску корист. Зато је релативно мало оваквих енигматских исповести у штампаном облику, јер њихова реализација није исплатив пројекат, а захтева пуно стрпљења и времена у прикупљању и систематизовању чињеница, а затим и у обезбеђивању свих елемената неопходних за штампање једног оваквог издања и коначно тражи одређена материјална улагања, која се тешко могу вратити.

    У књигама ЕНИГМАТСКОГ ДВАНАЕСТЕРЦА, аутор је желео не само да прикаже свој енигматски опус, већ, свуда где је то било могуће, у складу са концепцијом књиге, помене и друге енигматске ауторе и њихова умећа и достигнућа. Да би једна област људских ангажовања и преокупација добила на значају и била адекватно вреднована у друштву, потребно је да се прикаже свеукупност ангажовања и остварења ширег круга њених приврженика.

    Поред тога, у овом енигматском представљању, дате су, можда субјективно, и дефиниције појединих енигматских дисциплина, а представљени су и њихови најважнији и најзначајнији представници.

    Посебан значај је дат друштвеним активностима, писању о енигматици, издавању енигматских билтене и књига, као и организовању разних енигматских скупова и такмичења, који омогућавају једном ширем заинтересованом кругу да нешто више сазнају о енигматици и да пожеле да уђу у тај свет, при чему ће тек онда моћи да упознају све његове дражи и лепоте.

    Посебан акценат стављен је и на стиховане загонетке, путем којих се ова стваралачка област приближује водама поезије, а и поезија добија више загонетности, што је корисно за обе стваралачке сфере.

    Наравно, основна енигматска активност је састављање загонетака, без чега ово стваралаштво и не би постојало, то је опште позната чињеница, па не треба о томе много говорити, већ се треба трудити да оно буде што је могуће квалитетније, ауторски оријентисано и боље вредновано.