понедељак, 28. јун 2021.

ОПРОШТАЈ ОД ЖИВАНА ПЕРИЋА

 

IN MEMORIAM



 

Живан Перић (1949 – 2021)


У Београду је средином јуна ове године преминуо Живан Перић, један од наших истакнутих енигмата, дугогодишњи сарадник многих српских и јуословенских енигматских листова.

Рођен је 26. августа 1949. године у Рашанцу код Петровца на Млави. После основне школе у родном месту и гимназије у Петровцу на Млави, завршио је Војну академију ПВО у Задру. Службовао је у гарнизонима Загреб, Вараждин, Шибеник, Младеновац, Београд и Рума. Пензионисан је као мајор ЈНА.

Први загонетачки састав објавио је 1969. године у листу «Академац» у Задру, а енигмтиком је почео интензивније да се бави преласком у Вараждин, када постаје сарадник загребачког «Вјесниковог квиза». Упоредо је објављивао у часописима «Чвор», «Хупер», «Мозаик», «Енигма», «Еурека», «Орбис», «Икс», «Беоквиз», као и у другим листовима. Након повратка у Србију, сарађивао је искључиво у «Новости енигми», углавном са стиховним загонеткама, пасијансима и помицаљкама. Објавио је око 6.000 разних енигматских састава, претежно загонетака у стиху и магичних квадрата. Важио је за врхунског састављача загонетака у стиху, па му је по том основу 1984. године додељена «Горанова награда» за допринос стиховном загонеташтву.

Представљен је књигама «Истакнути српски енигмати» (Ивица Млађеновић, 1999), «Свет анаграма» (Зоран Радисављевић, 2004) и «Лексикон српских енигмата» (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, 2007).

Схрањен је на гробљу у родном Рашанцу, а за собом је оставио супругу и двоје деце.

Његовим прераним одласком српска енигматика је изгубила једног врхунског мајстора загонетака у стиху, са којима је, у првој половини 19. века и започео развој српског загонеташтва. Својим енигматским опусом он је дао велики допринос развоју у овој сфери енигматских умотворина.


Момир Пауновић

Енигматски клуб «Нова загонетка»

 

четвртак, 20. мај 2021.

ВЕСНИК бр. 66. - НА БЛОГУ


 

    Стављен је на блог Весник Енигматског клуба "Нова загонетка" број 66, са датумом мај 2021.

   У садржају можете пронаћи хронологију догађаја, енигматска такмичења, историјске прилоге, енигматске новитете и остале стандардне рубрике. Ту су и занимљивости под насловом "мишљења и реаговања", прилози из клупске радионице, ин мемориам итд.

    Додатак овом броју је  "Сремуш", билтен ЕК "Срем" број 7.

 ➡ Весник ЕК НЗ можете пронаћи у истоименој секцији с десне стране блога, одмах испод "истакнутог поста".

 

недеља, 9. мај 2021.

10. МЕМОРИЈАЛ СРБОЉУБА СТАНКОВИЋА



 

ЕНИГМАТСКИ КЛУБ "НОВА ЗАГОНЕТКА"

 

Организује традиционално

 

ТАКМИЧЕЊЕ У САСТАВЉАЊУ СЛОВНИХ РЕБУСА И ИНДИРЕКАТА

10. "Меморијал Србољуба Станковића"

 

Такмичење се организује у следећим дисциплинама:

1. Чист словни ребус (једнословни, вишесловни или са речима)

2. Комбиновани словни ребус (са словима, бројевима, знацима, симболима)

3. Индирект у свим варијантама (синоним поставке, израз који се логички наслања на поставку или произилази из ње, узимање, недостајање или наглашавање одређених делова синонима или асоцијације поставке и слично)

 

Општа такмичарска правила:

1. Може се учествовати у једној или више дисциплина, са највише 15 састава по једној и са највише три ауторске шифре укупно.

2. Сваки рад, са назнаком шифре аутора, мора бити коректно и потпуно представљен са решењем, a на посебном папиру А5 формата.

3. Радови се могу састављати у складу са опште прихваћеним правилима, али и на основу нових идеја и развојних путева предметних загонетака.

4. Код оцењивања радова узимаће се у обзир оригиналност, маштовитост, духовитост и комбинаторика поставке, као и ефектност решења.

5. Један од критеријума у вредновању ребуса биће и "економичност" рада, тј. разлика између броја слова решења и броја слова у поставци.

6. Разломачка црта у ребусима неће се третирати као посебан знак.

7. У обзир долазе све варијације индиреката: наставак поставке, синоним или асоцијација за поставку, узимање, недостајање или наглашавање одређених делова синонима или асоцијације поставке и слично.

8. Такмичарски радови који не испуњавају наведене пропозиције биће дисквалификовани, без обзира на њихов квалитет.

 

Општи услови конкурса:

1. Радове ће оцењивати жири, који ће бити накнадно одређен. Одлуке жирија су коначне,а чланови жирија немају право учешћа у такмичењу.

2. Аутори радова ће бити откривени тек по завршетку рада жирија и одређивања коначног пласмана.

3. За све такмичарске дисциплине, за ауторе три најбоље пласирана састава, биће обезбеђене одговарајуће награде.

4. Радове слати под шифром на адресу: ЕК "Нова загонетка" (за Мирослава Лазаревића), 11070 Београд, Булевар Арсенија Чарнојевића 124, улаз 3, стан 26.

5. У другој мањој затвореној коверти у истој пошиљци треба ставити  идентификацију шифре, са именом и презименом аутора, кућном и електронском адресом и бројем телефона.

6. Рок за слање радова је 30. новембар 2021. године.

 

Београд, 30. април 2021. године

  

             Председништво ЕК "Нова загонетка"

 


субота, 3. април 2021.

УЗМИ СВЕ ШТО ТИ ГУГЛ ПРУЖА

        У упутствима за енигматске сараднике редовно се тражи да за мање познате речи и појмове треба навести извор. То подразумева назив издавача публикације, назив аутора, годину издања и сл. Тако је оно што је ставио енигмата у свој рад било лако проверљиво. Мање познате речи и појмови су иначе они које велика већина решавача сигурно неће знати, а често ни уредник. Неки сарадници се придржавају овог захтева, али већина не.

        Док се посао одвијао само на штампаним медијима провере су биле једноставне, али са појавом компјутера, интернета и Гугла све је постало сложеније. На интернету може да се нађе буквално све што састављачу треба, нема више ограничења на само сопствени језик и државу, цео свет је на неки начин "на тањиру". Посебан проблем су електронски речници на разним сајтовима којих је све више. Ако су само копије постојећих штампаних то је друга прича, али их је доста које на своју руку праве анонимни појединци или групе без критеријума или стручности. У већини њих се не наводи никакав извор, што је недопустивo.

         Израда речника било које врсте је иначе тежак, обиман и дуготрајан посао, па је у најмању руку нескромно појавити се олако на мрежи са таквим делом.

        Један од таквих речника, које овде наводим јер сам приметио да га сарадници доста користе је онај на сајту Шта значи (https://staznaci.com). Представља се као речник српског језика, али је уствари мешавина од домаћих и страних речи, личности, географских појмова, стручних термина, значи нема шта нема, права папазјанија свега и свачега. Треба имати у виду да:

• Не може да се нађе ко и с којим квалификацијама стоји иза њега

• Не наводе се нигде извори за речи које се дефинишу

        Прави парадокс: поклањамо поверење неком ко је анониман, а друго, не зна се извор из ког је узет опис.

Ево шта сам нашао успут на том сајту:

• Неисправне речи: ХАРИКИРИ, ДРАКСТОР, СТРАМПУТИЦА, МАЈОРДАМ, АЛЕОПАТИЈА, ИТИНЕРАР

• Чудно састављене стране речи које не могу да се нађу у веродостојним речницима: АКАРАКТЕР, AМОРТИЗАТОР

• Нетачне дефиниције, за ТАРАНТЕЛА пише да је паук, иако је то ТАРАНТУЛА

• Кад су у питању личности, постоје само презимена. Рецимо за ДЕКАРТ добиће се опис али без навођења имена. Ако ставите РЕНЕ ДЕКАРТ, одговор је да такав податак немају у бази

У једном одељку имају следећу примедбу: "Наш сајт није одговоран за било какву евентуалну штету коју су проузроковали наши податци" ?!

(Иначе, пре извесног времена док сам се налазио ради неке провере на том сајту, одједном ми је на екрану искочила реклама за лек против увећане простате ! Неозбиљно, нема шта!).

Постоји и сајт, тј речник ВУКАЈЛИЈА, наговештен као речник жаргона, Међутим овде је комика у питању, они просто речено праве хумор са речима и изразима, и то често буде доста духовито. Невероватно је да су неки сарадници и одатле узимали дефиниције!

Онај ко жели да се озбиљније бави енигматиком, требао би да има бар следећи сет речника иза којих стоје меродавне и угледне организације и стручњаци.

• Велики речник страних речи и израза, аутори Иван Клајн и Милан Шипка

• Речник српскога језика, Матица српска

• Речник српскохрватског књижевног језика I - VI, Матица српска

• Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија

• Мала енциклопедија Просвете, ИРО Просвета

• Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ

• Велики атлас света – Просвета, Младинска књига

Постоји свакако још корисних речника али нико не може имати све, а горе наведени су, како што сам написао, основни. Додуше, њихов недостатак је што освежавање новим речима иде са закашњењем или се уопште не ради, али су они ипак својеврстан репер за све остало.

Речнике са западног подручја бивше државе сарадници који их имају доста користе, али ту треба бити опрезан због етимолошког писања имена личности и топонима. Има случајева да се преузме реч у изворном облику не поштујући фонетска правила.

Енигматски речници које су правили појединци су корисни, али то је већ "друга лига", имају грешака и неприхватљивих појмова па често треба проверавати оно што се из њих узима. 

 

Драган Лојаница





среда, 24. фебруар 2021.

ИЗАШАО ЈЕ НОВИ ТОМ РЕЧНИКА САНУ


 


У децембру прошле године изашао је 21. том речника САНУ, речника који излази под називом Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Обрађене су одреднице ПОГДЕКАД(а) до ПОКУПИТИ. Задивљујући је и величанствен обим овог дела, а исто важи и за његову садржину.

За нас енигмате је свакако важан, наш главни материјал с којим радимо су слова, речи и понека слика.

Треба рећи ово: парадокс је да овај речник излази на језику који званично више не постоји! Распадом државе СФРЈ раздвојили су се и језици. Постоје мишљења да треба престати са радом на њему, међутим, немогуће је после толико труда (први том је изашао 1953. године) прекинути излажење, а немогуће је и променити назив усред излажења.

Лингвисти који га раде кад су наведене недоумице у питању, воле да кажу да је то уствари речник са целокупног штокавског говорног подручја, а штокавски дијалект је основа српског језика. Сугестија је да је то уствари речник српског језика.

У једном скорашњем напису, Рада Стијовић, председница уређивачког одбора овог речника, је изјавила да ће да се настави његово даље излажење са садашњим називом, а да је у припреми речник српског народног и књижевног језика који ће бити у електронској форми.

Толико о томе. Већина озбиљних енигмата сигурно има у својим библиотекама ово дело, и користи га за претрагу и контролу. Оно што треба рећи је да све оно што је у њему није за наше коришћење. Речник обухвата масу покрајинских, застарелих, архаичних речи несталих из употребе, затим неисправно транскрибованих из других језика, што важи за пројектовану концепцију, али није све што је тамо, дозвољено за нашу употребу. Ево неких примера за то из разних томова:


ЗИБА – име кокошке

ПЕРА – име козе или овце

ЈОПЕТ - уместо ОПЕТ

ПОКЕ – пола оке, покрајински и застарело

ПОДРОМ – исправно је, наравно, ПОДРУМ

ПОКЕРСКИ – који се односи на покер, ово не иде у укрштенице

ПОЗАНАДИ, ПОКЕХДОБ, ПОДУФАНО - ???


С друге стране, постоји мноштво изванредних домаћих речи које се углавном не чују нити користе. Рецимо:


ПОГЛЕДНИК, ПОГОВОРКА, ПОГОСТИТЕЉ, ПОДБИРАК, ПОДБОЧИНА, ПОЗАЈМИЧАР, ПОКРАДЕНИК, ПОДЗЕМКА, ПОЗНОРОЂЕНАЦ итд.


Највећи простор са свим значењима дат је одредници ПОД, ни мање ни више него 8,5 страна. Затим следи глагол ПОДИЋИ, 6,5 страна, ПОГОДИТИ, 4 стране итд.

Речник може да се купи у САНУ, одељење Издавачка делатност, за 2600 динара, соба 240 на другом спрату.



Драган ЛОЈАНИЦА

 

четвртак, 18. фебруар 2021.

ЧЕСТИТАМО ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ!

 



 



 

БЕОГРАДСКИ ЕНИГМАТСКИ КЛУБ

«НОВА ЗАГОНЕТКА»

ЧЕСТИТА

 

21. ФЕБРУАР –

ДАН ЕНИГМАТА СРБИЈЕ

 

СВИМ ЉУБИТЕЉИМА ЕНИГМАТИКЕ

И ЕНИГМАТСКИМ ПОСЛЕНИЦИМА

НА СРПСКИМ ПРОСТОРИМА


 

ОВАЈ ДАН СИМБОЛИЧКИ СПАЈА «ЗАГОНЕТНУ СУБОТУ», 

НАРОДНИ ЦРКВЕНИ ПРАЗНИК ВЕЗАН ЗА 

СРЕДЊОВЕКОВНО УСМЕНО КОЛЕКТИВНО ЗАГОНЕТАЊЕ 

И ПОЈАВУ ПРВИХ СРПСКИХ КЛАСИЧНИХ АУТОРСКИХ ЗАГОНЕТАКА 

1820. ГОДИНЕ У АЛМАНАХУ «ЗАБАВНИК» ДИМИТРИЈА ДАВИДОВИЋА

 

 


среда, 10. фебруар 2021.

ВЕСНИК бр. 65. - НА БЛОГУ

 

    Стављен је на блог Весник Енигматског клуба "Нова загонетка" број 65, са датумом фебруар 2021.

    На прве две стране листа су честитке за Дан енигмата Србије и честитке за новогодишње празнике, затим следи преглед збивања између два броја, теоријски и историјски прилози уз остале стандардне рубрике. Ту су и занимљивости под насловом "мишљења и реаговања", прилози из клупске радионице итд.

    Додаци овом броју су Гласило енигмата нишких (ГЕН) број 29, као и "Сремуш", билтен ЕК "Срем" број 6.

 ➡ Весник ЕК НЗ можете пронаћи у истоименој секцији с десне стране блога, одмах испод "истакнутог поста".